Досадашња председница Молдавије Маја Санду освојила је и други мандат у другом кругу председничких избора, који је одржан јуче, показују подаци молдавске Централне изборне комисије (ЦИК) на основу пребројаних гласова.
„Кишињев је показао изванредну мобилизацију. Забележен је импресиван и историјски одзив младих. Гласало је више од 1.690.000 људи. Разумем да се гласало за промене, промене које се очекују у друштву, али желим да знате да сам чула све гласове, укључујући и оне који критикују“, рекла је Санду у обраћању, пренела је државна новинска агенција Молдпресс.
Након обраде 99,86 одсто изборног материјала, 930.512 бирача – што је 54,41 одсто грађана који су изашли на изборе – гласало је за Мају Санду, док је кандидат социјалиста Александар Стојаногло добио 748.781 гласова, односно 44,59 одсто гласова.
У другом кругу председничких избора гласало је 1.699.943 бирача, што је 54.34 одсто од укупног броја бирача у тој земљи.
Стојаногло имао више гласова у земљи
Посматрајући саме резултате избора објављење на сајту ЦИК-а, јасно је да постоји одређени диспаритет у смислу распоређености самих гласова у односу територија Молдавије-дијаспора.
Наиме, на 1.988 бирачких места у самој земљи, од 1.352.759 гласова, кандидат опозиције Александар Стојаногло је освојио око 32.300 гласова више у односу на победницу избора Санду.
Стојаногло је очекивано забележио већи број гласова у својој родној Гагаузији и суседној области Тараклија, али и Чахулу, који се сви налазе на крајњем југу земље. Идентичан резултат је забележио и на северу земље, као и на истоку, а посебно занимљива ситуација је на крајњем истоку у отцепљеној, али непризнатој, Транснистријској Молдавској Републици, познатијој као Придњестровље, где није могло да се гласа.
Из тог разлога су гласачи, њих 26.136 од укупно око 500.000 становника отцепљене области, похрлили на најближа бирачка места у региону Анении Нои, где је у селу Варница отворено три бирачка места за њих.
Иначе, у споменутој области Анении Нои је победила Санду са 16.726 гласова у односу на 14.555 колико је освојио Стојаногло, док су придњестровски бирачи на ова три бирачка места подршку дали Стојаноглоу са 20.753 гласа у односу на 5.383 колику је подршку од њих добила Санду.
Санду победила захваљујући дијаспори
Такође, нешто мало мање од 350.000 људи је гласало у дијаспори на 231 бирачком месту широм света.
Посматрајући резултате ЦИК-а јасно је да су управо ови бирачи одлучили победника, с обзиром да је међу њима Санду остварила превагу са разликом од више од 230.000 гласова, што је у укупном збиру донело победу на изборима са 200.000 гласова разлике.
Осим бирачких места широм Европе, где је бројна молдавска дијаспора, гласало се чак и у далеком Јапану, где су своје бирачко право искористили туристи, њих 11, а што је организовала молдавска дипломатска мисија.
У Русији, према подацима из 2014. године борави више од 550.000 Молдаваца, од чега чак 228.000 њих у земљи живи и ради илегално. За велику популацију која у Русији ради и живи на основу радне дозволе и дозволе боравка ипак су од стране дипломатских представништава Молдавије отворена само два бирачка места, због чега су од раног јутро створени огромни редови за гласање.
Из тог разлога, знајући да ће гласање бити практично неизводљиво, велики број Молдаваца је одлучио да своје бирачко право оствари у Белорусији, у Минску, како преносе молдавски медији, где су отпутовали редовним линијама, а снимци из авиона сведоче о броју оних који су бирачко право искористили на тај начин.
Оптужбе за покушај крађе избора на обе стране
Референдум о измени Устава у односу на геостратешко усмерење земље, са питањем да ли бирачи желе да пут ка ЕУ постане део уставних опредељења земље, одржан је паралелно са првим кругом председничких избора, и прошао је „за длаку“ управо уз помоћ гласова из дијаспоре, који су били пресудни у тој трци.
Међутим, тада је такође председница Санду оптужила одређене, про-руске, снаге, на челу са бизнисменом Иланом Шором за мешање у изборе и покушај куповине чак 300.000 гласова. Исте оптужбе поновљене су и овог пута.
Присталице председнице Санду су понављале током бројања гласова, а посебно у тренутку када је почело пребројавање гласова из дијаспоре, да „они немају толико авиона, колико достојанства имају Молдавци“, што је изговарао у виралној објави на друштвеним мрежама познати молдавски глумац Емилијан Крецу.
С друге стране, Молдавци у Русији и проруске снаге у земљи су оптужиле власт да је доставила тек 10.000 бирачких листића за два бирачка места у Москви, што је према њима премало.
У једном тренутку се пред молдавском амбасадом у Москви окупила и маса људи који су узвикивали „Доле Маја Санду“, а што је дељено на друштвеним мрежама као доказ да су Молдавци у Русији противници политике Санду, те им је због тога онемогућено да гласају.
Подршка за Санду из Европске уније
Након што је објављено да је Санду и дефинитивно победила на изборима, почеле су да јој стижу честитке са разних адреса, а њеним присталицама посебно прија порука коју јој је упутила председница Европске комисије Урсула фон дер Лајен.
Наиме, она је честитајући победу истакла да је срећна што ће наставити да раде заједно према европској будућности за Молдавију и њен народ.
„Честитам, драга Мајо Санду, на твојој победи вечерас. Потребна је велика снага да се превазиђу изазови са којима сте се суочили на овим изборима. Драго ми је што настављам да радим са вама ка европској будућности за Молдавију и њен народ“, написала је фон дер Лајен.
Председници Санду је честитао и француски председник Емануел Макрон, поручивши да и Француска стоји уз Молдавију на њеном европском путу.
„Желео бих да честитам Маји Санду на њеном поновном избору за председника Молдавије. Демократија је тријумфовала над свим уплитањем и маневрима. Француска ће наставити да стоји уз Молдавију на њеном европском путу“, написао је он.
Упркос подршци, пред Молдавијом је трновит и дуг пут
Европски пут о којем је говорио Емануел Макрон за Молдавију траје тек две године, с обзиром да је земља кандидат постала тек 2022. године. Ипак, од распада СССР-а ’90-их година прошлог века, Молдавија покушава да оствари неку врсту сарадње са Европом, тј. Европском унијом.
У књизи „Европска унија и њено источно суседство: Европизација и контрадикције у 21. веку“, у поглављу које носи назив „Односи између Молдавије и Европске уније“, аутори Камил Чалнус и Марчин Кошјенковски наводе да ти односи имају фазе развоја: „Од странаца 1990-их, преко нових суседа 2000-их, па све до „наводних“ партнера у 2010-им годинама“.
Према њима, кључни проблеми са којима се сусреће Молдавију су: евидентан совјетски менталитет и носталгија, економска зависност од Русије, руске мањине које чине 20-30 одсто становништва Молдавије („десне обале“), и постојање про-руски оријентисаног отцепљеног региона Придњестровља где су стациониране руске трупе.
Све ово утиче и компликује процес европеизације Молдавије који се овде схвата као развој сарадње са Европском унијом, укључујући, на крају, испуњавање критеријума за већу интеграцију као што је наведено од стране ЕУ.
Подсећамо, Санду је у победничком говору између осталог реклао: „Али желим да знате да сам чула све гласове, укључујући и оне који критикују“, а критике, у односу на испуњавање стандарда ЕУ, пре свега се тичу корупције, која је широко распрострањена.
О томе су, управо говорили и аутори Чалнус и Кошјенковским који су навели да „од краја 2014. године па све до 2015. године, перцепција молдавских власти од стране ЕУ и поверење у њихову жељу да се заиста реформише земља се погоршала драстично. Постало је јасно да је проевропска владајућа елита корумпирана и да је углавном фокусирана на унутрашњу битку за контролу над државним институцијама и финансијским токовима“.
Стога ће први задатак нове-старе председнице Санду да буде борба са корупцијом да би се успешно „утишале“ критике на путу ка европској будућности, која је грађанима обећана у предизборној кампањи.
