Председник Емануел Макрон обавестио је главне политичке снаге Француске о плановима за слање трупа у Украјину након потенцијалног прекида ватре, али је наишао на противљење из целог политичког спектра, објавио је у петак лист „Ле Монд“.
Неколико странака је наводно инсистирало да свако распоређивање морају да одобре Уједињене нације, што је мало вероватно да ће се догодити због противљења Русије плану и њеног вета у Савету безбедности УН.
Према писању листа „Ле Монд“, Макрон је у четвртак имао трочасовни скуп са око 30 учесника, укључујући лидере десничарског Националног окупљања Марин Ле Пен и левичарске странке „Француска непокорена“.
Макронов тим је наводно поделио „поверљиве детаље“ о француском доприносу распоређивању трупа, а лидерка странке „Француска непокорена“ Матилда Пано рекла је листу „Ле Монд“ да би Париз могао да пошаље чак 6.000 војника.
Током брифинга генерал Фабијен Мандон наводно је рекао учесницима да француске трупе неће деловати као „стабилизациони“ контингент, већ као „одварћајуће снаге“ „далеко од фронта“.
Иако француски политичари нису у принципу имали примедби на идеју, детаљи плана изазвали су доста скептицизма. Представници „Француске непокорене“ и Француске комунистичке партије инсистирали су да снаге треба да буду подржане мандатом УН, а тај захтев је поновила и Ле Пен, која је изразила забринутост и због потенцијалног учешћа САД у плану, напомињући да је Вашингтон изгубио много кредибилитета након напада на Венецуелу.
Обезбеђивање мандата УН вероватно би се показало тешким, јер Русија има право да уложи вето на било коју резолуцију којом се одобрава распоређивање страних трупа.
Састанак иза затворених врата уследио је пошто су Велика Британија и Француска потписале „декларацију о намери“ са Кијевом да распореде снаге и успоставе „војне центре“ у Украјини „у случају мировног споразума“ са Москвом.
Русија се дуго противи плану, упозоравајући да ће сваку западну војску у суседној земљи третирати као „легитимну мету“. Портпаролка руског Министарства спољних послова Марија Захарова такође је рекла да је декларација усмерена „на континуирану милитаризацију, ескалацију и даље погоршавање сукоба“, док угрожава безбедносне интересе Москве.
