Потпредседник Главног одбора Српске напредне странке Синиша Мали разговарао је са професионалним и добровољним ватрогасцима у селу Клек код Зрењанина и рекао да је за добровољна ватрогасна друштва потребно најпре обезбедити око 50 потпуно опремљених возила, као и да је план да се у наредних пет година просечна старост возила професионалних ватрогасаца смањи са 25 на 15 година.
Мали је, током посете Ватрогасном дому у Клеку, где је са ватрогасцима разговарао уз војнички пасуљ, рекао да је већ направљен план према којем би за професионалне ватрогасце годишње требало набављати између 60 и 65 великих ватрогасних возила.
Он је истакао да ће настојати да се постигнути договори спроведу у дело, наглашавајући да су, поред набавке опреме и возила, посебно важни људи који свакодневно брину о безбедности грађана.
Мали је захвалио професионалним и добровољним ватрогасцима на њиховом ангажовању, истичући да грађани често нису довољно свесни значаја њиховог посла, осим у ситуацијама великих пожара и других несрећа.
Како је навео, желео је да се састане са ватрогасцима пре свега како би чуо њихове проблеме, предлоге и сугестије, посебно када је реч о финансирању ватрогасних друштава и набавци неопходне опреме.
Током разговора, представници добровољних ватрогасних друштава указали су на проблеме у финансирању њиховог рада, наводећи да средства која добијају од локалних самоуправа нису увек довољна за покривање основних трошкова.
Мали је оценио да би требало размотрити измене законских решења како би држава преузела финансирање минимума неопходних трошкова добровољних ватрогасних друштава, укључујући комуналне и режијске трошкове, регистрацију и одржавање возила.
„Не можете да се посветите свом послу ако стално размишљате о плаћању рачуна. Држава треба да уради свој део посла и покрије бар основне трошкове“, поручио је Мали.
Ватрогасци су указали и на проблем високих рачуна за воду која се користи за пуњење ватрогасних возила, као и на трошкове сервисирања, техничких прегледа и регистрације камиона.
Мали је рекао да би свеобухватно законско решење могло да обухвати те трошкове, наводећи да је боље обезбедити средства за њихово редовно плаћање него уводити појединачна ослобађања од обавеза.
Једно од питања односило се и на положај добровољних ватрогасаца који су запослени, а који због радних обавеза често нису у могућности да учествују у гашењу пожара.
Разговарало се о могућности измене прописа којима би добровољним ватрогасцима било омогућено оправдано одсуство са посла током интервенција, уз одговарајућу потврду Министарства унутрашњих послова коју би послодавци били у обавези да прихвате.
Као једно од могућих решења поменуто је одређивање годишњег фонда сати које би ватрогасци могли да користе за интервенције, уз разматрање начина надокнаде трошкова послодавцима.
Мали је истакао да таква могућност захтева додатну правну и финансијску анализу, али да је важно пронаћи решење које би омогућило добровољним ватрогасцима да помажу заједници без угрожавања њихових радних обавеза.
