Украјински град-тврђава Угледар, на југу Доњецке области, пао је јуче, судећи по снимцима руских застава које се вијоре са неколико артиљеријом изрешетаних вишеспратница.
Ово географски мало, али некада густо насељено место са 15.000 становника пре рата, било је симбол отпора јер је барем пет пута руска војска „сломила зубе“ покушавајући да га освоји, претежно фронталним нападима оклопним возилима. После пада Бахмута бранила га је 72. механизована бригада украјинске армије, чији је командант, пуковник Иван Виник разрешен дужности, јавио је портал Страна.уа.
Према саопштењу оперативно-стратешке војне групе Хортиција, Виша команда Украјине дала је дозволу за повлачење јединица „ради очувања људства и борбене технике и заузимања положаја за даља дејства“.
Овај град пресеца битан магистрални правац од Доњецка до Павловке и руска војска ће његовим обезбеђивањем имати знатно скраћену логистичку руту. Скоро све зграде северно од пута су бетонске вишеспратнице, грађене за рударе у оближњим коповима Пивденодонбаског рудника угља и издижу се изнад непрегледне равнице ка северу и северозападу, прошаране мањим селима. Управо та „природна“ тврђава била је од огромног значаја за спречавање продора руске војске у скоро неутврђено залеђје.
Град се налази отприлике 40 километара источно од административне границе са Запорошком облашћу. Контрола над Угледаром би такође помогла руским снагама да побољшају своју железничку логистику, што би им могло помоћи да напредују даље.
Принтсцреен Суриyак Мапс
Ситуација за украјинске војнике последњих 10-ак дана постајала је све очајнија и када је пресечен последњи пут на север нашли су се скоро потпуно опкољени и принуђени на евакуацију ноћу кроз њиве. За то време руска артиљерија и авијација даноноћно је засипала сваки делић града. За сада се не зна шта се тачно дешавало са браниоцима, али судећи по објавама на Телеграму град је одавно био изгубљен.
„То што се десило са Угледаром, десило се пре недељу и по дана, написао сам да је тачка без повратка пређена и да је само питање времена. Ако се сви момци пошаљу на једно место, када је ситуација критична и неповољна, онда неће имати ко да држи следеће линије. Команданти су о Угледару требали да размишљају раније, када је метеж на боковима почињао“, објавио је поручник украјинске војске „Алекс“, који често извештава на Телеграму о стању на фронту и не суздржава се од критиковања команде.
„Команда обећава ротацију већ недељу дана, али они то одлажу због промена услова и говоре да се држимо. Евакуације уопште нема, јер БМП-ови (оклопни транспортери прим. аут.) немају времена да стигну до Угледара“, написао је Буњатов.
Додао је да руске снаге одмах отварају ватру на све БМП-ове које покушавају да се приближе. Многи тешко рањени војници не могу да се евакуишу ни пешице због опасности од дронова.
„Многи наши мртви просто леже на путевима“, додао је војник.
По његовој процени, када би група од 10 војника пробала да напусти град, само четири до шест би преживело.
Како је текла битка за Угледар
О опкољавању Угледара сведочили су данима уочи пада и разни пројекати за мапирање од украјинског Дееп Стате-а, до сиријског Суриyак Мапс-а. Амерички Институт за проучавање рата (ИСW) раније је објавио да су руске трупе такође напредовале североисточно од града.
ИСW је навео да није јасно да ли ће руске снаге брзо напредовати после Угледара у блиској будућности. Како сматрају амерички стручњаци, сада ће морати прво да потпуно очисте град „како би од њега направили употребљив положај са којег могу покренути будуће нападе“. Украјински одбрамбени положаји се налазе североисточно од Угледара.
Руски војни аналитичар Андреј Клинцевич у изјави за Комсомолскају правду каже да је град био јако тежак за заузимање јер је и сам на природном узвишењу, док су највиши спратови вишеспратница били пуни камера и митраљеских гнезда. Он је заједно са реком Кашљагач чинио снажну баријеру и одатле је украјинска војска прекидала руске логистичке линије.
„Значај Угледара се разликује од Покровска, за који се сада воде и жестоке борбе. Сам Покровск је град чвориште, кроз њега пролази седам путева којима се пребацују војне снаге. У Угледару тога нема, али ово је тачка са које украјинске оружане снаге могу дорети до наше пруге од Доњецка до Мариупоља. Били смо принуђени да ту држимо читав воз са вагонима, који су заузели колосеке као баријера од тешке опреме, ако би на нас кренули из Угледара. Сада можемо да деблокирамо ову пругу. Логистика ће се значајно побољшати“, објашњава Клинцевич.
Град није био тврђава само у висину, додаје он, већ су саграђени километарски подземни пролази док је на дубину од два спрата изливан бетон како би утврђења издржала ракетне бараже и другу артиљерију. Током ранијих руских напада такође није било навођених ФАБ бомби тежине од 250 до 3.000 кг, као ни великог броја ФПВ дронова.
Руске „старомодне“ оклопне нападе Украјинци су одбијали „старомодном“ одбраном која се састојала од антитенковских пројектила са високих зграда и подршке артиљерије.