Немачка је преполовила своју војну помоћ Украјини за следећу у односу на ову годину, те ће тако из буџету за 2025. у ове сврхе издвојити само четири милијарде евра – скоро половину од 7,5 милијарди евра колико је издвојила ове године, пише „Еуронеwс“.
Предлог буџета који је коалициона влада финализирала прошлог петка након дугих преговора сада ће испитати немачки парламент, а ако се овај рез потврди, истраживач за питања одбране Ален де Неве са Краљевске војне академије Белгије упозорава да утицај неће бити занемарљив.
„Очигледно ће то имати утицаја, посебно у финансијском смислу. Што се тиче конкретне војне помоћи у погледу набављене опреме, видимо да је Пољска на овом нивоу испред Немачке“, рекао је он за „Еуронеwс“.
„Јасно видимо да су земље суседи Украјине те које највише учествују у овој помоћи. Треба напоменути и посебан случај Уједињеног Краљевства, које такође даје много већи допринос од Француске, Шпаније или Италије“, објаснио је он.
Од 2022. године, ЕУ и њене државе чланице донирале су 38 милијарди евра војне помоћи, од чега је 28 милијарди евра стигло из Немачке, а она је углавном долазила у облику „средстава за иницијативу за изградњу безбедносних капацитета“, поред пет милијарди евра у оружарству које су послале њене оружане снаге.
Шок за Украјину и потпуно очекивана ситуација на немачком домаћем политичком плану
Међутим, оваква одлука немачке владе долази као потпуни шок за Украјину и за све оне који желе безусловно да подрже Кијев: немачка влада очигледно жели да прекине финансијску помоћ за војну помоћ Украјини после следеће године из савезног буџета и уместо тога приложи донацију у међународну касу, пише ДW.
Разлог за то је изузетно тешка буџетска ситуација у којој владајућа коалиција левог центра Социјалдемократске партије (СПД), Зелене партије и неолибералне Слободне демократске партије (ФДП) муку мучи да састави крај с крајем.
Немачки медиј пише да је министар финансија Кристијан Линднер (ФДП) написао у писму министру одбране Борису Писторијусу (СПД) и министарки спољних послова Аналени Бербок (Зелени) да се „нове мере“ које укључују обавезе плаћања могу договорити само ако је „финансирање обезбеђено“.
Подсећамо, немачка влада је издвојила 7,5 милијарди евра (8,3 милијарде долара) из федералног буџета за помоћ Украјини за 2024. годину и још четири милијарде евра (4,4 милијарде долара) за 2025. годину. Након тога, у немачком савезном буџету више новца за Украјину неће бити предвиђено.
Очекује се, с друге стране, да ће новац доћи из новог извора, о чему су се у јуну договорили представници седам западних најразвијенијих држава у оквиру групе Г7. На свом самиту су изјавили да би до краја године требало да буде прикупљено око 50 милијарди евра (55 милијарди долара) у „додатним фондовима“, али не као замена за националне доприносе, пише ДW.
Замрзнута руска имовина за помоћ Украјини
Наиме, Група Г7, која окупља седам највећих светских економија, између осталог разматра могућност коришћења дела од 300 милијарди долара замрзнуте руске имовине за снабдевање Украјине војном опремом, а о политичким и техничким детаљима ће разговарати лидери Канаде, Француске, Немачке, Италије, Јапана, УК и САД, те то неће бити лако решити, рекао је Ален де Неве за „Еуронеwс“.
„Не, то не би могло да представља одрживи ресурс за подршку Украјинцима у њиховом отпору против Русије. Морамо да схватимо да ће ових око 300 милијарди долара на крају морати да се расподели између неколико земаља. И на Г7 ће се расправљати и преговарати о том питању. Још увек не знамо који ће коверат бити додељен којим државама. Не знамо чак ни да ли ће бити договора да се ова резерва искористи. И још једном, ова резерва ће бити јединствена. Неће бити структурна мера која се може спроводити на дужи рок“, рекао је он.
Како би заправо могла да тече та врста „искоришћавања“ замрзнуте руске имовине види се на примеру Чешке, која ће накупљене камате од средстава која су замрзнута да преусмери на куповину муниције за Украјину, преноси „Мосцоw Тимес“.
Медиј наводи и да је обим замрзнуте руске имовине у ЕУ око 200 милијарди евра, што је до сада акумулирало око 1,5 милијарди евра камата, а што су средства која Запад планира да искористи за помоћ Украјини.
С друге стране, само Сједињене Државе дају Украјини више војне помоћи од Немачке, али земљу чекају избори у новембру. Садашња демократска администрација обећала је да ће задржати тренутни ниво подршке Украјини. Ипак, републикански кандидат Доналд Трамп запретио је да ће повући америчко финансирање Украјини ако буде изабран.
„Главна опасност која би могла постојати је да би европски пад – иако ограничен – помоћи Украјини могао бити праћен посебно значајним падом помоћи из Сједињених Држава ако би Доналд Трамп дошао на власт“, рекао је де Неве и додао:
„Питање је: може ли Европа преузети контролу у тренутној ситуацији? То је веома тешко замислити. Јасно је да ће постојати области у којима Европа неће моћи да надокнади изостанак или смањење америчке војне и финансијске помоћи. Ипак, Европа је знала већ неко време да је питање рата између Украјине и Русије пре свега европско питање“, објаснио је он.
Рискантан потез Немачке је посебно критикован од стране украјинског амбасадора у овој земљи, Олексија Макејева, који је брзо упутио хитно упозорење немачкој влади да не смањује финансијску подршку његовој земљи.
„Резање војне помоћи Украјини значи угрожавање безбедности Европе“, написао је амбасадор на платформи „X“.
„То би било погубно и мора се избећи. Средства су ту, то је питање политичке воље“, написао је он.
Критике су на рачун владе стигле и из опозиционих редова. Представници највеће опозиционе странке, конзервативне Хришћанско-демократске уније (ЦДУ), оптужили су немачку владу да је напустила Украјину. Ова опозициона странка се залаже за коришћење руске имовине – не као замена за немачка средства, већ као додатак њима.
Критичарски гласови долазе чак и из владајуће коалиције, па тако Мајкл Рот (СПД), председник спољнополитичког одбора Бундестага, каже да Немачка не може своју подршку да стави у завистан положај од буџетске ситуације.
„Не смемо да жртвујемо судбину Украјине на олтар дужничке кочнице“, рекао је он, позивајући се на одредбу немачког Устава која ограничава јавни дуг, преноси ДW.
Представници других странака, попут, једног од лидера странке Зелених, Омида Нурипура, тврде слично.
Он је у интервјуу за јавни сервис АРД рекао да „ово није добар сигнал, свакако не за Украјину и свакако не за наше партнерске државе, које су све укључене“.
С друге стране Мари-Агнес Штрак-Цимерман из ФДП, једна од најжешћих присталица војне и финансијске помоћи Украјини и председница Одбора за одбрану у Европском парламенту, поновила је исто мишљење. Али она такође сматра своје партнере одговорним.
Она је на платформи „X“ написала да помоћ Украјини тек треба појачати.
„Али то је могуће само заједно са нашим европским партнерима, од којих захтевамо исто толико посвећености као и до сада“, написала је она.
Јачање сопствене одбрамбене индустрије
Свесни свих ових чињеница, лидери ЕУ одлучили су прошлог фебруара да створе нови механизам за Украјину, вредан 50 милиона евра који ће бити утрошен до 2027. године, за подршку опоравку земље и реформама које мора да предузме као кандидат за чланство у блоку.
С друге стране, Унија је схватила да мора више да улаже у сопствену одбрамбену индустрију како би помогла Украјини и одвратила Русију од напада на било коју њену чланицу, посебно оне које се граниче са том земљом, пише „Еуронеwс“.
„Европљани су, генерално, између чекића и наковња. С једне стране, постоји помоћ која се мора пружити Украјини да би јој се омогућило, рекао бих, да се одупре руском притиску. С друге стране, постоји потреба за европским поновним наоружавањем и више економских ресурса. Буџетска средства су, по дефиницији, ограничена. Тако да ће све европске земље, на овај или онај начин, у наредним месецима, у наредним годинама, морати да доносе изборе који понекад могу бити болни“, истакао је де Неве.
Да би помогла у кретању на овом правцу, председница Европске комисије, Урсула фон дер Лајен, жели да један од њених заменика буде искључиво посвећен одбрамбеном портфељу.
Он ће бити задужени за управљање првом европском одбрамбеном индустријском стратегијом за побољшање спремности и безбедности Европе. У међувремену, безбедносна и одбрамбена политика блока остаће у рукама главног дипломате ЕУ, а лидери ЕУ су изабрали бившу премијерку Естоније Кају Калас да замени Жозепа Бореља, пише „Еуронеwс“.
