Између високих зграда и модерних објеката, у срцу Ужица, делу града некада познатом по називу Стара Варош сакривена и скоро потпуно неуочљива док не приђете до самог улаза, стоји црква Светог Марка, која је својевремено била једина богомоља у граду на Ђетињи. Подигнута је, по свему судећи, 1828. на темељима старијег храма из 1721. године и културно је добро од великог значаја у Србији.
– Изграђена је по свему судећи, за време Милоша Обреновића, на месту где је постајала црква брвнара, која је подигнута након склапања Пожаревачког мира, када су хришћанским поданицима у Турском царству учињени извесни уступци, међу којима је било и право да подижу своје храмове. О изгледу те првобитне цркве нема података, а највероватније је страдала након 1739. године, у турској одмазди над српским становништвом и његовом имовином, као и имовином српске цркве, а што се десило услед подршке коју су Срби у оквиру Отоманског царства пружили пораженој Хабзбуршкој монархији у најновијем аустро-турском рату – изјавила је за РИНУ, Катарина Доганџић Мићуновић, виши кустос Народног музеја у Ужицу.
Југозападно од храма, крајем 19. века подигнут је упечатљив звоник, који својом висином од 18 метара надвишава невелико црквено здање. Подсећа на сахат-куле које су биле типичне у оријенталној архитетктури. Управо по њему ова грађевина је јединствена и представља посебно место у Ужицу које чува дух старих времена.
– Концепција грађевине сродна је замислима традиционалног народног градитељства цркава-брвнара, док су неки њени конструктивни и декоративни елементи изведени под утицајем исламске архитектуре, која се у сакралном градитељском наслеђу југозападне Србије преносила делањем мајстора Осаћана из Босне. Изненађује утисак пространости у ентеријеру ове невелике цркве, постигнут складно изведеним дрвеним сводом и распоредом црквеног мобилијара – рекла је Доганџић Мићуновић.
Црква Светог Марка у Ужицу специфичан је сведок духовног живота у Ужицу, јер се у њеној богатој ризници налазе вредне иконе и богослужбени предмети који су изложени у простору припрате. Ове драгоцености сведоче и о делатности ужичких занатлија јер део предмета су радови ужичких кујунџија.
– Из цркве Св. Марка је у Народни музеј Ужице пренета икона Деизиса настала 1829. године, са сребрним оковом који је дар ужичког кујундзијског еснафа. Из приближно истог периода потиче и Јерусалима, хадзијска икона. У ризници се чувају и вредни увезени богослужбени предмети, попут филигранских крстова, као и реликвије настале у доба пре обнове цркве – каже виши кустос Народног музеја у Ужицу.
Атула
Поред свакодневних богослужења, у цркви Св. Марка се током године организују предавања на различите теме из области вере, али исто тако и савременог живота са аспекта православља. Атула која окружује цркву застрта је лепим ћилимима, те се на њој у разговору искупљају верници.
Поред старања о духовном животу, свештеници који опслужују ову цркву, уз помоћ бројне пастве, постарали су се и да порта цркве Св. Марка буде најлепше уређено двориште у овом делу Ужица.
