Сеча култног дрвета у Јаворовом јазу била је „пијана глупост“, саопштио је суд, док се двојица одговорних суочавају са казном.
Адам Карутерс (32) и Данијел Грејам (39) возили су 48 километара кроз олују од Камбрије до Нортамберленда 27. септембра 2023. године пре него што су одсекли знаменитост за мање од три минута.
Тужиоци су рекли да је њихова „кретенска мисија“ проузроковала штету већу од 620.000 фунти на дрвету и већу од 1.000 фунти на Хадријановом зиду, где је дрво пало.
Понели су дрво као трофеј и оно никада није пронађено, а изгледало је да уживају у медијском извештавању, јер су размењивали поруке о причи која је постала „дивља“ и „вирална“.
Снимак тренутка када је дрво оборено пуштен је током суђења мушкарцима на Крунском суду у Њукаслу, где су обојица негирали кривицу, али су проглашени кривим по две тачке оптужнице за кривично дело наношења штете.
Током суђења Грејем и Карутерс, који су некада били блиски пријатељи, нису дали објашњење зашто су циљали дрво, а од хапшења су се посвађали и међусобно окривили.
Током рочишта за изрицање пресуде Карутерсов адвокат Ендру Герни рекао је да људи желе да знају зашто је извршио „овај безумни чин“.
– Нажалост, то је ништа више од пијане глупости. Оборио је то дрво и то је нешто због чега ће се кајати до краја живота. Нема бољег објашњења од тога – рекао је Герни.
Кристофер Нокс, Грејемов бранилац, рекао је да у случају његовог клијента „није било питања о пијанству“.
Тужилац Ричард Рајт, судија, рекао је да је „необично“ Грејамово објашњење да је „тек када је сечиво дошло у контакт са дрветом схватио да је ствар озбиљна“.
– Суд може бити сигуран да су били трезни, спремни и да су планирали да ураде тачно оно што су урадили – додао је он.
Грејам је раније опоменут због крађе након што је исекао „велику количину трупаца моторном тестером“, чуло се на суду.
Дрво, које је стајало више од 100 година у удубљењу у пејзажу, имало је место у популарној култури и било је представљено у филму Кевина Костнера из 1991. године „Робин Худ: Принц лопова“.
Такође је било део личног живота људи, као место просидби, расипања пепела и безбројних фотографија.
Део дебла од 1,8 метара сада је јавно изложен у Националном центру за откривање пејзажа „Тхе Силл“, око три километра од места где је некада стајало, док је 49 садница узетих са дрвета сачувао Национални фонд.
У изјави о утицају на жртве, прочитаној на рочишту за изрицање пресуде, генерални директор Националног фонда Ендру Поад рекао је да „култно дрво никада не може бити замењено“.
– Иако се Национални фонд бринуо о њему у име нације, оно је припадало народу – написао је он.
