Француска је одлучила да после скоро три деценије поново уведе неки облик служења војног рока. Председник Емануел Макрон објавио је да се уводи добровољни војни рок, као и да ће нови модел трајати десет месеци, укључујући „један месец обуке“, док ће учесници добијати накнаду, униформу и опрему.
Тиме се Париз придружује европским државама које реагују на, како се оцењује, појачану претњу из Русије и поруке из САД да Европа мора више да брине о сопственој безбедности.
Макрон је у Алпима поручио војсци да „у Француској постоји генерација спремна да устане за своју земљу“ и да у тренутку када је „рат реалност“ држава не сме бити „преплашена, неприпремљена и подељена“.
Подсетио је и да су бројне европске земље последњих месеци преиспитале стање својих одбрамбених капацитета.
Различити модели широм Европе
Француски добровољци неће бити обавезни да остану у војсци након обуке, али ће моћи да пређу у активне или резервне снаге.
Тренутно француска војска има око 200.000 припадника и 45.000 резервиста, а влада очекује око три хиљаде полазника наредне године.
У многим државама траје расправа о повратку обавезне службе.
Француски генерал Мандон изазвао је буру изјавом да земља мора бити спремна „да жртвује своју децу“.
– Ако се земља колеба јер није спремна да прихвати могућност да изгуби своју децу, онда смо у опасности – казао је он, а Макрон га је касније бранио, тврдећи да су његове речи „изврнуте“.
Европски модели се разликују – од финског универзалног система, преко шведског селективног, до данског проширеног рока за жене.
Неке земље, попут Литваније и Летоније, вратиле су обавезну службу због „погоршане безбедносне ситуације у свету“. У Хрватској ће основна обука трајати два месеца, док Пољска планира масовну војну обуку како би додатно ојачала своје снаге.
