Удружење „Апатинске вредне руке“ готово деценију окупља жене из Апатина које се баве очувањем и промоцијом традиционалних рукотворина. Настало је 29. октобра 2016. године из жеље за активнијим радом и већом видљивошћу. Иза себе има бројне наступе на манифестацијама широм Србије.
„Хтеле смо да негде покажемо то што радимо, да изложимо, можда нешто и продамо. Ово јесте занимација, али и начин да се наш рад види. Излажемо на разним манифестацијама и сајмовима са којих смо у Апатин донели и пехаре“, каже председница Љубица Кусуља.
Удружење има одличну сарадњу са Туристичком организацијом општине Апатин и учествује на свим значајнијим манифестацијама у Апатину, али и шире. Редовни су учесници Сајма народног стваралаштва, прела, посела и старих заната у Врњачкој Бањи, а основни производ су им капе и сувенири личког краја. Чланице често израђују и по стотину комада како би увек имале залихе, јер се тражња стално обнавља. Поред капа, израђују: хеклане и штрикане предмете, златовез и машински вез, декупаж и сликање на стаклу, накит од коже, дечије ношње, комплете за крштења, те комплетан програм за венчања од јастучића за бурме до украшавања црквених свећа. Велики део производње одвија се по наруџбини, јер, како кажу, такви предмети остају као трајна успомена.
„Увек имамо готове производе, да можемо увек изаћи на манифестације и напунимо штанд. По сајмовима на којима учествујемо нас знају као удружење које има највише производа на штанду. Велика је разноликост и вредност производа па се на нашем штанду могу пронаћи кесице за лаванду, магнети, али и мушки прслуци са појасом, кошуље, готове хаљине, чак и дечије ношње“, навела је Кусуља.
Врата Удружења отворена су свима. Деца из вртића долазе у посете, радознало посматрају рад и препознају вештине својих бака.
„Када би млади знали колико овај посао смирује, опушта, пожелели би да науче. Скрену се мисли са проблема и пажња се усмери само на оно шта се ради“, истакла је председница Удружења.
Од Министарства привреде, 2024. године Удружење „Апатинске вредне руке“ добило је Сертификат за израду рукотворина, а током трајања пандемије обезбеђена су средства за набавку вез машине и репроматеријала уз подршку министра Милана Кркобабића. Поред институционалне подршке, значајну помоћ добијају и кроз донације материјала од конца, вуне, игала и тканина. Њихови производи тражени су широм Србије, а слани су и у иностранство. Имају и сталне муштерије, међу којима је и купац из Бешке који сваког месеца поручује капе за чланове свог друштва.
Удружење „Апатинске вредне руке“ опстају захваљујући посвећености, традицији и препознатљивости на сајмовима широм Србије. Њихов пример показује да и мали број људи, уз добру организацију и јасну идеју, може да изгради стабилно и препознатљиво удружење, чувајући старе занате од заборава.
