Америка и Украјина потписале су дугочекани споразум о минералима и тврде да је склопљен на обострану корист. У исто време, Вашитон каже да је терет окончања рата искључиво на Кијеву и Москви и шаље нејасне поруке о свом учешћу у преговорима. Путин најављује новоорочено примирје, а Трамп је извршио прву замену у својој администрацији.
Након оштре расправе у Овалној соби између Володимира Зеленског и Доналда Трампа, смрт папе Фрање је поново спојила двојицу председника и довела до дуго очекиваног уговора о минералима. Споразум подразумева заједнички фонд у размери 50-50, отписивање дуга за претходну америчку помоћ, али и флексибилне форме будућих донација, које укључују војну помоћ.
„Разговарали смо на састанку у Ватикану, заправо сада имамо први резултат тог састанка што га чини заиста историјским. Такође са нестрпљењем ишчекујемо и друге резултате нашег разговора, био је то значајан састанак, сваку минуту времена председник Трамп и ја смо искористили 100 посто“, рекао је Зеленски.
После нејасне изјаве с Стате Департмента да је даљи ток преговора на Москви и Кијеву, на видело је поново изашао цитат Хенрија Кисинџера: „Опасно је бити непријатеље Америке, али бити њен пријатељ је фатално“.
„Ово је повезивање две земље које ће направити разлику за једну нацију, посебно у случају Украјине, где сада имају пријатеља. И остатак света ће приметити да када имате пријатеља попут Сједињених Држава и када сарађујемо са вама, присутни смо вашој земљи, то ствара снажнију националну безбедност“, изјавила је Тами Брус, портпаролка Стејт департмента.
Кремљ је најавио тродневно примирје због обележавања Дана победе у Другом светском рату. Бела кућа се коначно уверила да рат у Украјини ипак није могуће решити за 24 сата.
„Сада су одједном, односно не одједном наравно, већ у светлу онога што се дешава на терену, на линији борбеног контакта где се украјински режим све активније повлачи, променили свој став за 180 степени и почели да захтевају хитан прекид ватре без предуслова. Већ смо пролазили кроз све те ситуације“, рекао је руски министар спољних послова Сергеј Лавров.
Поларизујућа тема је питање територијалних уступака што Украјина одбацује. Према истраживању Реутерса, 70 одсто Украјинаца се томе противи. Међутим, Доналд Трамп има своје виђење мира.
„Али Крим су дали Барак Хусеин Обама и Бајден. То је било пре 11 или 12 година. То је давно. Не знам како уопште можете да покрећете питање Крима, јер то је било одавно. Нико га није помињао 12 година, а сада га поново спомињу. Па сам Зеленском рекао, можда можеш да одеш код Обаме и питаш га зашто су га дали. Дали су га успут речено без испаљеног метка“, рекао је Трамп.
Трамп је сменио Мајка Волца са места саветника за националну безбедност, а инсајдери наводе да се нису слагали око односа према НАТО-у. Као шлаг на торту украјинског хаоса, Трамп је прогласио 8. мај Даном победе у Другом светском рату, зато што су Сједињене Америчке Државе учиниле више од било које друге земље.
Рогозин: Украјина улази у споразум са САД без јасних гаранција и познатих ресурса
Новинар Леонид Рогозин оценио је да споразум Украјине и Сједињених Америчких Држава о заједничкој експлоатацији минералних ресурса садржи низ непознаница које отварају питања о његовој стварној вредности, потенцијалним дуговима, па чак и прикривеним политичким мотивима.
Рогозин, дописник Гардијана и Њузвика, указује да се само постојање тих минералних лежишта у Украјини доводи у питање, као и њихова исплативост.
„Многа од тих наводних налазишта нису комерцијално изводљива за експлоатацију. Она нису ни правилно истражена, тако да није јасно да ли ти ретки минерали, о којима Трамп стално говори, заиста постоје“, рекао је Рогозин у емисији Еуронеwс Свет.
Према његовим речима, америчка страна најчешће инсистира на тој нарацији, док се Украјинци у њу само уклапају, сугеришући да се евентуални профити налазе у неизвесној и далекој будућности – ако се уопште икада остваре. Рогозин посебно истиче да садржај споразума није у потпуности познат јавности.
„Знамо само декларативни део, али постоје још два техничка уговора чију садржину не знамо. Због тога је преурањено говорити о томе да ли Украјина нешто добија или губи“, наглашава он.
Ипак, украјински званичници у јавним наступима говоре о споразуму као фер и корисном за обе стране.
Први коментар Беле куће након потписивања додатно је појачао конфузију. Портпарол америчке администрације је у више наврата употребио реч „отплата“, не прецизирајући да ли се то односи на раније испоручену помоћ Украјини, или на будућу војну подршку. Ова формулација, према Рогозину, имплицира да би Украјина могла да се задужи код САД кроз инвестиције у ресурсе чији профити се очекују тек у неодређеном тренутку.
„Али питање је како Украјина сада да се брани, ако ће средства за отплату доћи тек једног дана?“, пита Рогозин.
Он сматра да се украјинска влада нада да би присуство САД у њиховој економији могло да постане облик заштите – посебно ако се има у виду да Трамп нема баш лепу слику о лидеру Украјине.
„Они се надају да Доналд Трамп, који отворено показује да не воли председника Зеленског и да не подржава украјинску линију, да ће тим споразумом Трамп посматрати Украјину као некакву своју бизнис зону и да ће можда због тога почети да брани и штити Украјину јер је она постала предмет његових приватних пословних интереса.
Сједињене Државе и даље инсистирају да би две стране требало да седну за сто и крену у преговоре о миру и прете да ће се повући из посредовања између Русије и Украјине да ће се фокусирати на друга питања. То ће вероватно задовољити Путина, јер Русија има предност у овом рату, и уколико се САД повуку, то би било сјајно за Москву. Превише непознаница, наглих потеза, и веома је тешко проникнути у суштину“, оценио је Рогозин.
Због чега Путин најављује кракте прекиде ватре?
С друге стране, геополитичка реалност се мења. Русија је најавила кратке прекиде ватре уочи параде на Црвеном тргу, што Рогозин тумачи као могући „пробни балон“ за изградњу поверења. Ако и Украјинци одговоре истом мером, могуће је да би се отворио простор за дуже прекиде ватре, па и мировне преговоре – уз америчко посредовање или ангажман неке треће стране.
„Чули смо цинично објашњење где Путин позива светске лидере, укључујући лидере Србије и Кине на параду на Црвеном тргу и да не жели да Украјинци ураде нешто, испале дронове на паради. То Украјинци неће урадити, наравно имајући у виду могуће последице и односе са Кином“.
На питање да ли би се високи представници САД, Марко Рубио или Стив Виткоф, могли појавити на паради у Москви, Рогозин изражава скепсу.
„Био бих изненађен. То би послало веома погрешну поруку и Украјини и америчким савезницима. Ипак, у свету у којем се дешавају непредвидљивије ствари, више ништа није искључено“, закључио је Рогозин.
