Роланд Кокаи, директор Јавног предузећа „Војводина шуме“, које је највећи управљач влажних и ритских станишта у Србији, каже да се и у нашој Земљи опажа забрињавајући тренд.
„Број влажних станишта опао је у последњих 50 година на трећину. У заштићеним подручјима којима управља ‘Војводина шуме’ пре 50-60 година било је 50 посто влажних станишта, а сада је то 15 посто. Главни разлог је што нема воде где би требало да буде, па се зачепљују рукавци, изгубе везу са рекама, све су плиће баре, а мочваре прерастају у шикаре и то угрожава тамошњи животињски и биљни свет“, објашњава наш саговорник.
Влажна станишта представљају плавна подручја уз водене токове, чији становници у великој мери зависе од сезонског плављења и у којима постоји велики биодиверзитет.
„Ту има пуно врста птица, водоземаца, гмизаваца, ту се мресте рибе… А кад је природни ланац прекинут, онда се ту јављају проблеми. Човек је почео да регулише реке, прави насипе и канале и онда прекинуо је природне токове. Природа је пре то сама регулисала и та равнотежа је са човековом интервенцијом, поготово у Војводини, прекинута“, каже Кокаи, који међу узроке нестанка ових станишта убраја и загађење, као и климатске промене.
Јавно предузеће „Војводина шуме“ предузима активне мере заштите ових подручја које подразумевају измуљивање канала и рукаваца.
„То радимо да успоставимо природну везу између рукаваца, бара, депресија са рекама. Чим отчепимо те рукавце, природа одмах продише и креће и враћа се живот, истиче директор.
