Стивен Фрај о скулптурама са Партенона због којих се споре Британија и Грчка: Било би изврсно да их вратимо Атини

Stiven Fraj

Глумац Стивен Фрај оценио је да би било изврсно када би Британски музеј вратио скулптуре које су однете са грчког Партенона.

„Зар не би било изврсно да то Британија уради? Зато што то можда значи више Атини него што ми то можемо разумети“, рекао је Фрај гостујући у аустралијској серији „Стуфф тхе Бритисх Столе“ (Ствари које су Британци украли), која је емитована у недељу.

Британски лорд Елгин наводно је откупио делове Партенона 1806. године, када се Грчка налазила под Османском влашћу, а турски представници су недавно одбацили наводе да је Британац имао дозволу да однесе старине са Акропоља.

Фрај се дуго година залаже за повратак споменика из Лондона у Грчку, а сада је навео да њихово одношење није било у реду чак и да је постојала дозвола.

Према његовим речима, на тај начин и Немци су током Другог светског рата могли дозволити одношење Тријумфалне капије из Париза.

„То је као када би рекли: ‘Па, Немачка тврди да поседује Тријумфалну капију, ево документа који то потврђује’. Нацисти су били окупатори. Какво им то даје право да буде однет део Француске? Није то њихово да дају“, навео је глумац.

Како су скулптуре из Атине завршиле у Лондону

Спорне скулптуре су настале између 447. и 432. године пре нове ере и укључују делове фриза који приказује Панатински фестивал у част рођења грчке богиње Атине, као и фигуре из храма.

Укупно 15 метопа, 17 педименталних фигура и комад фриза дуг укупно 75 метара чувају се у Британском музеју, а Грчка покушава да их врати још од 1983. године.

Британци тврде да спорни артефакти нису скинути са самог храма, како то тврде представници Грчке, него да су узети из „рушевина“ око споменика.

Међутим, грчко Министарство културе које дуго води кампању за повраћај статуа, тврди да су скулптуре силом скинуте са храма и да је лорд Елгин који је тада био британски амбасадор у Отоманском царству то намерно урадио.

Постоје писани докази да је тај дипломата задужио Ђованија Батисту Лусијерија, италијанског сликара, да уз помоћ специјалних тестера за мермер одвоји скулптуре са Партенона.

У једном писму Лусијери тражи од Елгина да пошаље „дванаест тестера различитих величина у Атину што је пре могуће“.

У другом пише да је морао да се понаша „помало варварски“ током операције уклањања рељефног панела, односно метопа, који приказује жену и кентаура.

На страни Грчке је угледни класични археолог Ентони Снодграс који сматра нема дилеме да је Лусијеријева прва мета – метопи на јужној страни Партенона – „насилно скинута“ и присетио се искустава путника који су сведочили ономе што је описао као „непоправљиву штету“ нанету грађевини.

Међутим, истина је и то да жеља Грчке да обједини споменик можда никада неће бити остварена, зато што је Партенон већ био у великој мери уништен кад је Елгин дошао у Атину.

Партенон је изграђен у петом веку пре нове ере у знак победе Грка над Персијанцима у Грчко-персијским ратовима. Као и већина других грчких храмова, служио је и као градска ризница.

У последњој декади шестог века нове ере претворен је у хришћанску цркву, посвећену Богородици, а након великог освајања Отоманског царства средином 15. века, постао је џамија.

У Морејском рату 1687. током похода на Акропољ, млетачка бомба пала је на Партенон који су отомански војници користили као бункер. Експлозија до које је том приликом дошло озбиљно је оштетила древни споменик.

Facebook
Twitter
WhatsApp
Email

Тагови:

Најновије

error: Sadržaj je zaštićen. Copyright @ 025info.rs
Претрага
Close this search box.