Дејан Шошкић, бивши гувернер Народне банке Србије и једно од имена које се у јавности доводи у везу са такозваном студентском листом, изнео је на телевизији Н1 прву конкретнију најаву економске политике коју би тај политички блок могао да спроводи уколико дође на власт.
Гостујући у емисији Директно Данице Вученић, Шошкић је оценио да би производи направљени у Србији требало да буду јефтинији од робе из иностранства, а као начин за постизање тог циља навео је слабљење вредности динара.
Ми морамо да се посветимо томе да наши производи који су направљени у Србији буду довољно конкурентни, дакле да буду јефтинији од конкуренције. Дакле, један начин је, оно што је врло вероватно непопуларно, да се ослаби вредност домаће валуте и онда производи који се направе у Србији у девизном знаку постану јефтинији – рекао је Шошкић.
Уколико се не би ишло на обарање курса динара, бивши гувернер је као другу могућност навео смањивање плата запослених, позивајући се на искуства прибалтичких земаља.
Други начин, оно што су урадиле прибалтичке државе, то је да су направиле национални консензус да желе да задрже фиксни курс, али је то значило смањивање плата свих запослених, па онда, када имате мање трошкове рада, и ваш производ постане јефтинији и конкурентнији – казао је Шошкић.
Његова порука практично своди економски избор грађана на две неповољне могућности или слабљење динара, које би повећало цену увозне робе и рата кредита везаних за евро, или смањивање плата како би домаћа привреда имала ниже трошкове рада.
Таква економска концепција подсећа на модел који је Србија већ искусила пре 2012. године, када су слабљење националне валуте, нестабилност курса и пад животног стандарда били стални пратиоци економске политике. Уместо повећавања продуктивности, инвестиција, извоза и технолошке снаге домаћих компанија, поново се као решење нуде јефтинији рад и мање вредан динар.
Наступ Шошкића на Н1 зато представља и први јаснији сигнал шта би могао да буде економски програм људи окупљених око такозване студентске листе. Иако та листа још није званично представљена, нити је објавила целовит програм, један од људи који се доводи у везу са њеним врхом већ је грађанима понудио избор између девалвације и смањивања зарада.
После година стабилног курса и раста плата, таква политика значила би повратак на рецепте из периода пре 2012. године – слаб динар, јефтина радна снага и пребацивање терета економске конкурентности на грађане и њихов животни стандард.
