Амерички медији последњих дана пишу да је припремљен план према ком би председник Сједињених Америчких Држава Доналд Трамп, како је и раније најављивао, могао директно да утиче на предстојеће конгресне изборе, од којих зависи његова извршна моћ у другој половини мандата.
Према тим наводима, група конзервативних правника и активиста, која тврди да делује у координацији с Белом кућом, већ је саставила нацрт извршне уредбе којом би се прогласило ванредно стање. Такав потез Трампу би дао ванредна овлашћења над изборним процесом који је, према америчком Уставу, у надлежности савезних држава, а не федералне власти.
Како наводи Вашингтон пост, документ на 17 страна заснива се на тврдњама о наводном мешању Кине и других страних актера у америчке изборе 2020. године, иако за то нема доказа.
Проглашењем ванредног стања Трамп би могао да уведе обавезну проверу идентификационих докумената бирача, забрани гласање поштом и наложи искључиво ручно бројање папирних листића на предстојећим изборима. Активисти блиски Трампу тврде да потенцијална угроженост избора представља питање националне безбедности и да такве мере имају оправдање, иако Устав јасно предвиђа да правила за конгресне изборе одређују савезне државе и Конгрес, а не председник.
Републиканци поручују да би овим потезима штитили интегритет изборног процеса, али критичари упозоравају да би предложене мере највише погодиле млађе и урбане бираче, као и припаднике мањина и грађане с нижим примањима – групе које у већој мери гласају за демократе.
Због тога се ограничавање приступа гласању већ дуго сматра једним од кључних републиканских политичких алата, а изборна правила су годинама у средишту оштрих политичких сукоба.
Иако Бела кућа званично није потврдила постојање конкретног нацрта уредбе, Трампова администрација не крије да разматра различите опције. Сам Трамп је недавно изјавио да би републиканци требало да „национализирају гласање“ и „преузму“ изборни процес у око петнаест савезних држава уочи избора, мислећи притом на државе под демократском контролом. Више пута је позвао Конгрес да усвоји Закон о очувању избора, познат као SAVE Act, уз поруку да ће, уколико се то не догоди, сам деловати путем извршних уредби како би наметнуо рестриктивне мере.
Правни стручњаци и критичари упозоравају да би таква „национализација“ и „централизација“ избора била противуставна и да би одмах била оспорена пред судовима. Евентуални покушаји спровођења тих мера довели би до отвореног сукоба између савезне владе и савезних држава, које би инсистирале на својим уставним овлашћењима.
Савезна администрација би, с друге стране, могла да врши притисак претњом ускраћивања финансијских средстава. Све то би, оцењују аналитичари, могло да изборе претвори у оперативни, правни и политички хаос и отвори простор за њихову делегитимизацију, нарочито у случају да републиканци, како се очекује и како је често случај за странку која држи Белу кућу, на тим изборима претрпе пораз.
