Председник САД Доналд Трамп убацио је цео свет у „царински ролеркостер“ подизањем, па изненадним паузирањем намета и спиралом одмазда између САД и Кине, које су се ређале малтене из сата у сат.
Након што је Трамп суспендовао на 90 дана одлуку о тарифама за све државе осим Кине, ЕУ је стопирала своје узвратне мере на увоз из САД вредан око 21 милијарду евра. Најновијим повећањем, стопа према Кини достигла је 125 процената, док је Пекинг одговорио са царинама од 84 процената за америчку робу.
Увоз из других земаља са списка за царине, укључујући Србију, до истека рока подлеже фиксној стопи од 10 одсто, која се примењује од 5. априла.
Трговински рат две највеће економије света бурно су испратиле светске берзе, па је после иницијалног краха крајем прошле недеље, уследио спектакуларан скок. Индеx С&П 500, доживао је највећи скок у једном дану од 2008. за чак 9 процената, а сличне резултате остварили су Доw Јонес Индустриал Авераге и Насдаq Цомпосите.
Међутим, почетно одушевљење и „паничну“ куповину деоница кроз неколико сати прекинуо је нови, овог пута блажи, пад вредности, па је С&П 500 изгубио 1,9 посто, Доw Јонес 1,5 посто, а Насдаq чак 2,4 посто вредности.
Зашто је Трамп преокренуо одлуку?
Хаос на финансијском тржишту, уз обим и величину америчких царина главним трговинским партнерима покренули су глобалну распродају акција и изазвали ретке критике на рачун Трампа од стране републиканских конгресмена и сенатора на Капитол Хилу.
Више милијардера који су финансирали његову кампању такође је оштро критиковало намете, укључујући неке од најмоћнијих људи иза Републиканске странке.
Образлажући своју одлуку у среду, Трамп се осврнуо на крах глобалних берзи и рекао да људи сада постају „јаки“ и да морају да стекну флексибилност. У посту на друштвеној мрежи Трутх Социал у среду, он је рекао да друге земље које подлежу царинама „нису, на мој снажан предлог, узвратиле на било који начин“.
Увођење и најаве реципрочних тарифа такође су изазвали страх од глобалне економске кризе и нове рецесије, каква није виђена од 2008.
Трамп је, како пише Блоомберг, био под великим притиском пословних лидера и инвеститора да преокрене курс. Такође се наводи да му је претио „најгори сценарио“, да се исти они бирачи који су га поново довели у Белу кућу, сада суоче са скоком инфлације и камата на кредите.
„Мислио сам да људи мало испадају из строја. Постали су помало нервозни, помало уплашени“, рекао је Трамп новинарима у Белој кући на питање зашто је паузирао мере.
Главно тумачење Трампове одлуке о „драконским“ царинама међу аналитичарима је његова преговарачка стратегија. Чак су и његови сарадници причали да је хтео да прво шокира цео свет, да би видео ко је спреман на преговоре.
У прилог томе говори и његово хвалисање да су силне земље похрлиле му се улизују (употребио је нешто вулгарнији израз) чим је разрезао царине.
Ипак, уредница рубрике свет Еуронеwс Србија Наташа Ђулић Бановић, сматра да Трамп своју одлуку, према свима осим Кини, није прекренуо јер су га контактирали из више од 75 земаља, већ зато што га је вероватно позвао неко из „ЈП Моргана“, „Голдман Сакса“ или Федералних резерви са поруком да ствари не иду добро.
„Управо људи који су челници у Феду и у ове две компаније говорили да ће, ако се овако настави, ускоро доћи до рецесије у Америци“, напоменула је она.
Ђулић Бановић напомиње да сам Трамп није демантовао да је хаос на тржишту утицао на његову одлуку, иако његови сарадници тврде и даље да је то била његова тактика.
„Они се труде да кажу да је то све била тактика од почетка, али суштина јесте да су тржишта заиста узаврела и да је велики страх настао, посебно на берзама и у америчким компанијама, како ће се даље функционисати, јер је ово нешто што се фактички десило преко ноћи. Људи не знају како да се томе прилагоде“, рекла је она и додала да се овако велике стопе нису очекивале.
Са друге стране Пацифика, Кина снажно пркоси и спрема се за дуги трговонски рат. О томе је потпредседник центра за Кину и глобализацију Виктор Гао јуче говорио за Еуронеwс Србија, рекавши да Пекинг „неће први трепнути“ и да ће САД „поломити зубе“ на Кини.
Док се кинеске берзе опорављају од шока влада је покренула координисани напор да стабилизује цене акција.
Суверени фонд „Централ Хуијин“, издао је ретко саопштење да се проглашава чланом „националног тима“, што је термин за кинеске институције које раде заједно да подрже берзу, пише Финанциал Тимес.
Обећали су да ће повећати свој удео, а убрзо им се придружио и „Цхина Цхенгтонг Холдингс“, државни менаџер имовине, који је рекао да ће уложити 100 милијарди јуана (око 13,6 милијарди долара) у берзе.
„Цхина Реформ Холдингс“ је обећао 80 милијарди јуана, док је Национални савет за фонд социјалног осигурања, који контролише Министарство финансија, најавио да ће такође повећати свој улог.
Поред тога, Национална финансијска регулаторна администрација је ублажила правила о куповини акција од стране осигуравача, од којих су многи у државном власништву.
До краја уторка, више од стотину највећих кинеских компанија на берзи, укључујући државну нафтну компанију „Синопец“, „Цхина Мобиле“ и Моутаи“, такође је дало обећање да ће откупити сопствене акције.
Кинески индеx ЦСИ 300, делимично је повратио вредност након пада од седам процената у понедељак, делимично уз помоћ лавине најава и обећања.
„Прво право бојно поље царинског рата су финансијска тржишта, посебно тржишта акција“, рекао је Тинг Лу, главни кинески економиста јапанске инвестиционе банке „Номура“, додајући да очекује да ће кинески „стабилизациони фондови“ или „национални тимови“, значајно интервенисати на берзама током наредних недеља.
