Три земље чланице Европске уније – Пољска, Немачка и Холандија – потписале су недавно декларацију о стварању „војног транспортног коридора“ који би омогућио лакше кретање трупа и опреме кроз њихове територије, а тиме би се, како се истиче, ојачао источни блок НАТО. Ове државе надају се да ће та одлука бити корак ка стварању шире, такозване „војне шенгенске зоне“, која би омогућила слободно кретање војног особља и опреме баш као што постојећи шенгенски простор дозвољава слободно кретање људи.
Руска инвазија на Украјину пре две године натерала је европске земље да схвате да морају да буду спремне да пребаце своју војску „преко континента“, нешто што раније није било високо на дневном реду, рекла је холандска министарка одбране Кајса Олонгрен. Она је рекла да Холандија, као војна транзитна земља, мора да буде у могућности да брзо премести опрему из својих лука у унутрашњост.
„Потребан нам је војни Шенген за брже и ефикасније кретање војног особља и материјала. Ово ће учинити Европу јачом. Направили смо важан корак: Пољска, Немачка и Холандија потписале су декларацију за ставарање војног коридора“, написала је министарка на Твитеру.
У чему ће тачно војни коридор помоћи?
Како пише Дефенце Неwс, међу плановима који се тичу „војног коридора“ налази се намера да се три земље позабаве инфраструктурним препракама, као што су ниски мостови и смањи бирократија око дозвола за прекогранични транспорт муниције и других опасних материја. Такође ће проучити како војни железнички транспорт може да буде приоритет у односу на рутински цивилни саобраћај.
„Ради се о тешком материјалу који мора да прође на мостовима и путевима, али је такође реч о бироктатији. Једно знамо сигурно, ако дође до кризе, нећемо имати времена да урадимо папирологију – папирологија мора да буде спремна“, рекла је Олонгрен.
Три владе ће прочути како да стандаризују услове око војног транспорта, укључујући приоритет војних возова, мање правила за војне конвоје и граничне прелазе.
Три највеће европске луке су Ротердам у Холандији, Антверпен у Белгији и Хамбург у Немачкој, а оне су повезане воденим путевима и широком мрежом путева и железничких пруга. Коридор преко три земље би такође повезао главна транспортна чворишта која користе америчке снаге у Европи, пише портал Старс анд стрипес.
САД се ослањају на луке у Немачкој и Холандији за већи део своје војне опреме која прелази Атлантски океан. У међувремену, Пољска је постала центар гравитације за америчке трупе које имају задатак да одврате руску агресију на источном крилу НАТО.
Годинама се савезници боре око тога како да рашчисте пут за бржу мобилизацију снага. Када је реч о премештању трупа и наоружању, различите земље имају различите царинске захтеве. Резултат тога је да конвоји могу каснити приликом преласка границе. Такви проблеми су се појавили претходних година током вежби, али већа забринутост је да би бирократске гужве могле да успоре снаге.
Немачко министарство одбране је у саопштењу навело да ће стандардизована правила и мање бирократије значити „већу брзину за брзо распоређивање ради ефикасног одвраћања“.
Највећа НАТО вежба у Европи од Хладног рата
Европа, подсетимо, подржава Украјину војном помоћи од почетка руске инвазије, а буџети за одбрану су повећани широм ЕУ као одговор на руску агресију. Бивши руски председник Дмитриј Медведев, сада заменик председника Савета безбедности Руске Федерације, у новембру је означио Пољску као „опасног непријатеља“.
НАТО је прошле недеље објавио планове за извођење „Стеадфаст Дефендер“, највеће вежбе у Европи од Хладног рата, уз учешће око 90.000 војника из свих НАТО земаља, као и Шведске. Вежба има за циљ да тестира одбрамбене планове НАТО против непријатеља, а довешће до тога да трупе пролазе кроз холандске луке и немачке путеве и железнице.
Олонгрен је рекла да владе треба да искористе вежбу НАТО да објасне како ће улагања у инфраструктуру повећати отпорност и побољшати одвраћање.
„То ће такође показати нашим противницима, посебно Руској Федерацији, да смо спремни за ово“, рекла је министарка.
„Што брже можемо да пребацимо војне снаге из једног дела Европе у други, копном, морем или ваздухом, то је већа наша спремност да се носимо са изненадним изазовима. Агресија Русије против Украјине је заиста повећала хитност овога“, рекао је Јиржи Шедиви, извршни директор Европске одбрамбене агенције.
