Демонстранти који су овог петка изашли на улице како би протестовали против реформе рада коју је предложио председник Хавијер Милеј претрпели су разне облике репресије.
Призори из локалних медија приказују униформисане полицајце како гурају, шутирају и јуре људе који одбацују предложене измене закона, које би могле добити други глас у Конгресу. Закон се сматра кораком уназад за права радника.
На протестима су дебљи крај извукли и левичарски лидери.
– Ударили су ме, бацили су сузавац на мене. Желимо да се протест одржи без репресије – изјавио је конгресмен Николас дел Кањо.
– Полиција је ван контроле, насилна. Протест је више него легитиман. Оно што радимо јесте да захтевамо своја права. Полиција нас окружује јер је (бивша министарка безбедности Патриша) Булрих усадила своју идеологију у снаге – рекла је бивша председничка кандидаткиња Миријам Брегман.
Једна од централних тачака протеста је недавно затварање компаније FATE, због које је скоро 1.000 радника остало без посла. Компанија је тврдила да је затварање неизбежно због политике либерализације трговине коју је најавила влада, што би онемогућило конкуренцију увозу.
Демонстранти покушавају да блокирају главне саобраћајнице престонице, Буенос Ајреса. На авенији Коријентес, главној саобраћајној артерији, полицијски кордон не само да покушава да блокира акцију, већ је користио и бибер-спреј против демонстраната како би их потиснуо назад. Употреба палица је такође се види у неким видео-снимцима које је поделила локална штампа.
Према писању листа „La Nasion“, блокаде на култној Авенији 9. јула изазале су широко распрострањени саобраћајни хаос. Данашњу мобилизацију организовао је Уједињени синдикални фронт (FreSU), организација која окупља транспортне синдикате, раднике јавног сектора и друштвене покрете.
Зашто је ова реформа контроверзна?
Деценијама се Аргентина сматрала једном од латиноамеричких земаља са најјачим радничким правима, али многа од њих би могла бити укинута ако се реформа одобри.
Предлог закона враћен је Сенату, који га је већ одобрио, након измена договорених у Посланичком дому. Међу измењеним члановима био је и онај којим се утврђује смањена накнада за раднике у случајевима тешке болести. Суочена са негодовањем јавности, владајућа странка је одустала од тог дела реформе.
Међутим, неки аспекти остају непромењени. На пример, ако председник донесе закон, отпремнине ће бити ниже јер ће се узимати у обзир само плата, искључујући бонусе, плаћени одмор и друге бенефиције, као што је тренутно случај.
Ако послодавац изгуби радни спор, моћи ће да исплати накнаду у шест или дванаест рата, уместо у једном паушалном износу, што би било повољније за погођеног радника.
Један од најконтроверзнијих аспеката реформе јесте стварање Фонда за помоћ радницима (FAL), који се финансира доприносима који су раније ишли директно у пензијски систем, а који ће се сада користити за надокнаду радницима у случају отказа. Ово користи послодавцима, јер више неће морати сами да покривају ово радно право.
Закон такође укида захтев да радници узму најмање 14 дана одмора између 1. октобра и 30. априла, што је раније утврђено како би им се омогућио одмор током лета на јужној хемисфери.
Сада, уместо тога, послодавци могу да одобре одморе током целе године у складу са потребама компаније за запошљавањем и обавезни су да их одобре само лети сваке треће године. Штавише, могу да поделе одморе на седмодневне периоде.
Послодавци такође више неће морати да плаћају прековремени рад, јер ће бити створена „банка сати“. Према овом систему, додатно време ће бити приписано на рачун запосленог, које ће добијати у облику слободних дана или скраћених радних дана, а не у готовини.
Даље, важећи закон утврђује максимум 48 радних сати недељно, са дневним ограничењем од осам сати, осим за послове високог ризика где се примењује скраћено радно време.
Иако ово максимално недељно ограничење остаје, компаније ће моћи да захтевају од запослених да раде до 12 сати дневно.
Ограничења и казне за коришћење права на штрајк
Право на штрајк је једно од највише погођених јер је проширена листа основних услуга које морају гарантовати минимум 75 одсто услуга. Раније је ово укључивало здравствену заштиту, производњу и дистрибуцију воде за пиће, струје и гаса, као и контролу ваздушног саобраћаја, али сада обухвата и телекомуникације, комерцијалну авијацију, контролу лучког саобраћаја, царину и имиграционе службе.
Снаге безбедности, у међувремену, неће имати право на штрајк јер морају да пружају 100 одсто услуга у сваком тренутку.
Да би одржали окупљања, синдикално организовани радници мораће да затраже одобрење од својих послодаваца, а ово време ће им бити одбијено од плате. Штавише, блокаде или окупације фабрика биће класификоване као „веома тешки прекршаји“.
❗️La Policía comenzó a arrojar balas de goma mientras los manifestantes se retiran mano a Constitución.
📲Seguí el vivo: https://t.co/9fxDe5JViU pic.twitter.com/q7yKsWqTHk
— C5N (@C5N) February 27, 2026
