Друштвене мреже су поново експлодирале – како то обично бива када се истина не тражи, већ се унапред зна кривац. Овај пут „брутална полиција“ наводно је прегазила старца са штапом. Срце да ти пукне, рекли би људи. Али кад се мало загребе испод површине – испод виралног снимка, испод патетике и лажних наратива – исплива права слика.
И није то никакав дека са штапом. Није ни случајни пролазник.
То је Никола Алексић из Сомбора, дугогодишњи „активиста“, организатор протеста, пучева, и опскурних НВО „покрета“, међу којима су „Еколошки покрет Новог Сада“, „Патриотски блок“, „Војвођанска зелена странка“.
На снимку који кружи, јасно се чује звук мегафона који удара о бетон, а не како неки тврде „кости које ломи полицијска чизма“.
Још важније – на снимку се види да се човек са мотиком залетео ка полицајцу, а овај је у том моменту налетео на њега.
Видео можете погледати ОВДЕ.
Дошло је до контакта, човек се одбио уназад, али нема говора о намерном удару, нити бруталности. Полицајац је одмах наставио даље, није га ударао пендреком, нити се иживљавао, како се покушава представити на мрежама.
А сад се поставља питање – ако је полиција толико брутална, како је могуће да човек који се залетео мотиком на полицајца није завршио у лисицама, већ на друштвеним мрежама као „жртва“?
Пре него што поверујете у још једну сервирану причу о „бруталности“, запитајте се – шта деда са мотиком уопште ради на мирним протестима?
Ако је све тако ненасилно и цивилизовано, откуд алатка за физички обрачун?
И будимо реални – да је којим случајем успео да удари полицајца, могао је неког и убити том мотиком, славили би га као „хероја отпора“. Пошто на сву срећу није, сад одједном постаје „жртва“.
Увек иста прича.
А истина? Истина ником није важна кад се лаж боље продаје.
Подсећамо, ово је наставак већ виђеног сценарија, о којем смо већ писали. У обојеним револуцијама, криминализација полиције и војске готово увек је међу првимкорацима. Циљ је јасан – урушити поверење грађана у институције, представити безбедносне службе као „режимске батинаше“, изазвати осећај сумње, подела и моралне конфузије.
На тај начин ствара се наратив у којем полиција и војска више не штите закон, већ наводно раде у корист власти против народа.
