Док се јавности представљају као „борци за правду“, група екстремних студената блокадера претвара универзитетски простор у нарко-легло. Без имало стида, пред камерама, уз дрогу, алкохол и бруталне увреде – све уз осмех.
Уместо храма знања, у срцу Новог Сада крије се право легло наркомана.
Екстремни блокадери ухваћени су како сами снимају себе док купују дрогу и припремају се за конзумацију. Уместо да штите образовање и буду пример младима, они су заронили у свет дроге, алкохола и насиља. Њихове бахате активности дешавају се у просторијама универзитета, које су претворили у своје скровиште, уништавајући све вредности које та институција треба да представља.
Као сцена из криминалног филма, а не из студентског живота.
У главним улогама су Аљоша Дудић, студент Факултета техничких наука, Бојана Вујић, студенткиња Филозофског факултета, и Алекса Гашић.
Дрогу нису набавили случајно нити на улици – већ су тачно знали где да иду. У питању је био скривени штек, сакривен у лишћу, између дрвета и ограде Гимназије „Исидора Секулић“, важне образовне установе у Новом Саду. Блокадерима је образовна институција послужила као место за диловање наркотика, што је недопустиво и брутално нарушавање интегритета школе.
На тој локацији их је, како се види на снимку, сачекала кеса са наркотицима, пажљиво остављена у договору са локалним дилером. Оно што додатно шокира јесте да је управо тај дилер криминална веза Цветомира Кецмана, још једног Дудићевог блиског саборца из језгра блокаде.
Видео можете погледати овде.
Након тога, упућују се у зграду Ректората Универзитета у Новом Саду, коју бесправно користе месецима. Тамо их дочекује језгро екстремне екипе: Мариан Буљовчић (ФТН), Филип Оченаш (ПМФ), Дуња Игњатов (Академија уметности), као и Цветомир Кецман.
То су, наводно, млади људи који се боре за своја права, студенти који траже „бољи систем“ и „праведније друштво“.
А у стварности – набављају дрогу, конзумирају је јавно, снимају се како се дрогирају и ваљају по уништеним просторијама универзитетске зграде, све време се понашајући као да су изнад закона.
Објекат у ком бораве – Ректорат Универзитета у Новом Саду, претворен је у срамотно ругло. Унутра – хаос, смрад, поломљени намештај, душеци на поду, трагови алкохола, опушака и разбацаних паковања. Лифт, како сами кажу на снимку, смрди на пса, а просторије су загушене димом и прљавштином.
Уместо књига – кесе с дрогом, уместо идеја – брусилице и металне шипке.
Усвињени, како би сами рекли, не одустају чак ни од вређања државних симбола других народа – Бојана Вујић јасно говори да јој смета мађарска химна.
Шокантно је да све то снимају сами, отворено, свесни да крше закон, али очигледно сигурни да су „недодирљиви“.
Камера бележи њихове разговоре о дроги, конзумацији, величини кесе, и ко ће да мота. Све у саркастичном тону, уз коментаре о томе колико „смрде“, колико су „одваљени“ и како их „лупа“.
Ово је још један доказ да немају везе са студентским протестима. Ово није борба за правду. Ово је огољени, бахати и опасни – организовани криминал.
Ако се ови млади људи, свесни да крше закон, снимају и понашају као да су недодирљиви, док се у универзитетским просторијама дрогирају и влада насиље, поставља се питање – за која то права се они заправо боре?
