Влада Србије усвојила је нову уредбу о подстицајима за развој прерађивачких капацитета у сектору производње вина. Према очекивањима Министарства привреде, програм би требало да ојача конкурентност домаћих произвођача, повећа запосленост у сектору и омогући ширење капацитета за прераду грожђа и производњу вина.
За ове намене из буџета Министарства привреде издвојено је 21.014.843 динара, док укупан оквир подстицаја привреди за 2025. годину износи 1,35 милијарди динара. Додатних 128.985.156 динара стиже из пренетих средстава Фонда за развој, неискоришћених у програму подршке почетницима и младима у предузетништву из 2023. године. Тиме сума расположива за развој винске индустрије премашује 150 милиона динара.
Реч је о бесповратним средствима, изузетим од принудне наплате — што значи да винарије које их добију немају обавезу повраћаја, нити средства могу бити блокирана. Програм је намењен проширењу капацитета, набавци нове опреме, модернизацији прерадних линија и изградњи или проширењу објеката. Истакнути циљеви укључују јачање конкурентности, отварање радних места у руралним областима и подстицање разноврсније и обимније производње вина.
Министарство ће пратити и родну структуру корисника, па ће се водити евиденција о учешћу жена у власништву и управљању винаријама које се пријављују.
Ко може да конкурише?
Право пријаве имају микро, мала и средња правна лица, као и задруге регистроване у АПР-у најкасније до 31. децембра 2023. године, као и предузетници уписани до истог датума. Сви подносиоци захтева морају бити уписани у Винарски регистар — дакле, важе само винарије које обављају легалну производњу. Оснивачи могу бити домаћа или страна правна и физичка лица, с тим да странци морају имати пребивалиште у Србији.
Колико финансира држава, а колико винарија?
Бесповратна средства износе до 50% вредности инвестиције. Међутим, одређене категорије могу добити већи проценат:
55% за предузећа у општинама треће и четврте групе развијености
60% ако је реч о већински женском власништву (и жена је законски заступник)
60% ако је власник особа до 35 година (и млада особа је законски заступник)
60% ако предузеће остварује више од 30% прихода на иностраном тржишту
Минимални износ подршке је 250.000 динара, а максимални пет милиона. Остатак инвестиције може се финансирати сопственим средствима или кредитом Фонда за развој. Кредит може износити до пет милиона динара, на рок од 60 месеци уз грејс период од годину дана, каматну стопу 2,5% и провизију 0,3%. Потребно је адекватно обезбеђење — залога, менице фирме и личне менице оснивача.
Ако одобрена средства буду нижа од тражених, разлику обезбеђује сам подносилац.
Програм се спроводи кроз јавни позив Министарства привреде, отворен до утрошка средстава, најкасније до 1. јуна 2026. године. Подноси се један обједињени захтев за бесповратна средства и кредит Фонда, уз комплетну документацију. Нови захтев је могуће поднети само ако је претходни одбијен.
Фонд за развој проверава документацију, обавља контроле преко акредитованих регионалних агенција и прослеђује предлог одлуке Министарству привреде. Крајњу одлуку доноси министар — уз могућност одбијања у случају сумње на злоупотребе, неверодостојне документације или репутациони ризик.
Након одобрења, корисник потписује уговоре са Фондом и има рок од 12 месеци да реализује инвестицију. Адекватно обезбеђење (бланко менице) враћа се након три године, под условом да су све обавезе испуњене.
У случају злоупотребе средстава, ненаменског трошења, ликвидације, стечаја или продаје предмета инвестиције у првих 36 месеци — корисник враћа и бесповратна и кредитна средства. Ако се обавезе прекрше након треће године, враћа се само кредит.
