Убиство Исмаила Ханијеа у Техерану крајем јула драстично је погоршало ионако лоше односе Ирана и Израела, који су већ неколико деценија били на ивици рата.
Иран се 2024. суочио са низом великих изазова: велики терористички напад у Керману на гроб генерала Касема Сулејманија, напад на ирански конзулат у Дамаску у ком је убијено 11 дипломата и два висока генерала Исламске револуционарне гарде (ИРГЦ), трагична смрт председника Ебрахима Раисија и министра иностраних послова Хосеина Амир-Абдолахјана у паду хеликоптера и, на крају, атентат на вођу радикалног покрета Хамас Исмаила Ханијеа у центру Техерана.
Све ово приморава иранско политичко руководство да предузме оштрије и радикалније мере како би и свом народу и свету доказало да то није начин да се „разговара“ са Ираном.
Исмаил Ханије је дошао у Техеран да присуствује церемонији инаугурације новог иранског председника Масуда Пезешкијана. Пезешкијан је током инаугурационог говора рекао да је Иран спреман да учествује у преговорима како би се смањиле тензије са Западом.
Такође је додао да жели да нормализује економске односе Ирана са другим земљама и да ће тежити томе упркос санкцијама. Овакве изјаве су биле прилично очекиване јер је Пезешкијан класичан представник иранских реформистичких снага и политичких кругова који се залажу за умеренију спољну политику и прагматични политички курс.
Међутим, за мање од 24 сата изјаве новог председника постале су неважне. Убиство Исмаила Ханијеа не само да је показало да су противници Хамаса одлучни да предузму екстремне мере, већ и да за њих не постоје „црвене линије“ када је Иран у питању.
ПрофимедиаИсмаил Ханије
Више месец дана цео свет се пита какав ће бити одговор Ирана и да ли ће га уопште бити. Западни извештаји су створили одређени осећај напетости, јер потоња реакција Израела зависи од одговора Ирана, што значи да је претња ратом пуних размера и даље релевантна.
И ишчекивање освете је казна – и за Израел и за САД
С једне стране, Иран је својим злослутним ћутањем приморао Израел да прибегне екстремним безбедносним мерама и затвори свој ваздушни простор. Техеран сматра да је и очекивање одговора део казне, јер тензије у Израелу и даље расту.
С друге стране, Бела кућа је разуверена након што је преко посредника наводно убедила Техеран да одустане од идеје о нападу на Израел. На свој уобичајен начин, Бајденова администрација је изјавила да ће се Иран суочити са озбиљним последицама ако одлучи да нападне Израел.
Заправо, Вашингтон нема користи од ескалације сукоба – у светлу предстојећих америчких избора не жели да пружи шансу Доналду Трампу да оптужи демократе да нису успеле да спрече напад на главног савезника у региону.
Стога су амерички државни секретар Ентони Блинкен и Бајденов саветник за националну безбедност Џејк Саливан спремни да преговарају са било ким, па чак и са иранским врховним вођом ајатолахом Алијем Хамнејем, како би се спречио сценарио који би за њих био неповољан.
У међувремену ирански званичници одбијају да кажу када и како ће напасти Израел, само говоре да ће одговорити „пре или касније“. Ирански председник је током прошлог месеца разговарао телефоном са руским председником Владимиром Путином, француским председником Емануелом Макроном, британским премијером Киром Стармером и турским председником Реџепом Тајипом Ердоганом.
Током ових разговора Пезешкијан се фокусирао на безбедносна питања и рекао да Иран има све разлоге да одговори и освети смрт лидера Хамаса. Иранска страна је огорчена не толико убиством Исмаила Ханијеа колико чињеницом да се Израел усудио на тако храбар и арогантан корак.
Осим тога, Израел није званично признао одговорност за оно што се догодило како би се оправдао у будућности, уколико Иран буде на било који начин агресиван према њему.
Сада Техеран прави паузу и за то постоји разлог. У позадини преговора у Катару и Египту између представника Хамаса и Израела оштар одговор Ирана може само да погорша ствари, а јасно је да ситуација неће бити наклоњена Техерану.
Свађа са савезницима
Највише иранско политичко руководство нашло се у веома тешкој ситуацији. С једне стране, одређене геополитичке реалности се не могу занемарити – с друге стране, Иран не може да компромитује свој ауторитет, посебно са све више људи унутар земље који постављају непријатна питања. То не значи да друштво жели крвопролиће и рат, али Иранци су прилично патриотски расположени и верују да је време да се стане на крај свим овим „шамарима“.
Иран има тешке односе са својим савезницима – посебно прокси групама које лојално чувају интересе Техерана у региону. Кувајтско издање Ал Џариде објавило је пре неколико дана да су се односи Ирана са савезницима погоршали због Израела. Медији примећују да је Техеран изазвао гнев Хезболаха рекавши да је потребно бити стрпљив око освете за убиства Исмаила Ханијеа и Фуада Шукра, једног од високих војних званичника Хезболаха.
На састанку представника проиранских снага у Техерану, представници ИРГЦ-а су затражили од својих савезника да покажу уздржаност према Израелу – бар док трају преговори о прекиду ватре у Гази. Неспоразум је прерастао у свађу, а поједини делегати су наводно прилично љути напустили састанак. Састанку су присуствовали представници Хезболаха, Хамаса, Исламског џихада, јеменских Хута (покрет Ансар Алах) и неких мањих ирачких група.
Хезболах сматра да је једини начин да се постигне прекид ватре у Гази и мир у читавом региону употреба силе против Израела. Они верују да је време за отварање свих фронтова, директан напад на Израел и супротстављање сваком ко одлучи да га брани, укључујући америчке трупе и арапске земље.
Савезници Техерана су велике и дугорочне војне операцијаме које имају за циљ уништавање израелске инфраструктуре, безбедносних система, војних и економских објеката, као и израелских цивилних и стамбених подручја. Према њиховом мишљењу, то ће приморати Израелце да дуго живе у склоништима, па ће доживети исто што и становници Газе.
Штавише, представници Хезболаха су изјавили да се тренутна ситуација не може игнорисати и да могу самостално да одлуче да нападну Израел без координације акција са Ираном. Хезболах је такође рекао да би после израелског напада на јужна предграђа Бејрута требало да нападне Хаифу и Тел Авив.
Штавише, Хезболах разматра проширење циљева могуће војне операције и напад на друге израелске градове, чак и ако то доведе до жртава међу цивилима. Јеменски Хути подржали су став Хезболаха.
Иран пред дилемом
Извор у ИРГЦ-у рекао је да је иранска страна јасно ставила до знања да је такав сценарио прилично ризичан и да ће служити само интересима Израела. Он је напоменуо да су Иранци понудили да преговарају са Израелом по принципу „око за око“ – односно, ако је убијен један од вођа Осовине отпора, заузврат мора бити убијен израелски званичник.
На то су представници Хамаса који су били на састанку у Техерану наводно одговорили: „Ако је Иран спреман да прихвати последице убиства израелског премијера Бењамина Нетањахуа у замену за убиство Ханијеа, онда ће Хамас подржати ову политику, али ако је циљ Ирана је да убије личности нижег нивоа, покрет се неће сложити са овим“.
Након састанка и жестоког спора у Техерану појавила се бојазан да би његови савезници могли да покрену нападе на Израел без координације акција са Ираном, представљајући га их свршен чин, као што је Хамас учинио 7. октобра 2023, али овог пута са још страшнијим последицама.
Ситуација је толико ескалирала да су САД апеловале на Турску и друге регионалне савезнике који имају везе са Ираном да убеде Техеран да смањи тензије на Блиском истоку. Анкара је више пута понављала да чини све што је у њеној моћи да спречи сукоб – у супротном може доћи до катастрофе која ће сигурно утицати на све регионалне играче и довести до непредвидивих резултата. Другим речима, овог пута нико неће моћи само да седи и посматра са стране.
Иранске власти су пред тешким избором: с једне стране, Иран ризикује да уђе у велики рат са непредвидивим последицама, али с друге стране, мора да сачува своје достојанство и не може да дозволи Израелу да има последњу реч.
Техеран такође треба да задржи контролу над својим посредничким снагама у региону, што је постало прилично тешко због све већих неслагања. Тренутно се главна унутрашња политичка борба у Ирану води између конзервативних снага које контролишу војску и свештенства и реформатора, који јачају свој утицај у влади.
Иако је ирански председник Масуд Пезешкијан запретио осветом Израелу, он очекује да ситуација неће ескалирати у свеобухватни рат. Сви у Ирану су свесни да је непријатељ добро наоружан и да ће Иранцима бити тешко у случају рата, али се поставља и једно важно питање: шта ће Иран добити од овог рата?
Очигледно је да Израел покушава да увуче Иран у рат, а ако се то догоди, израелски премијер Бењамин Нетањаху ће остварити свој циљ да уједини друштво око себе и ојача позицију, као и да покуша да укључи САД у рат, што ће изазвати озбиљне проблеме Бајденској администрацији.
Што се тиче Ирана, он заправо не жели да се бори, јер треба да побољша економску ситуацију у земљи, услове живота, настави процес поновног наоружавања и прошири везе са суседима у региону придруживањем организацијама попут ШОС-а и БРИКС-а, чиме се слабе напори Запада да изолује Исламску Републику.
Све ово заједно представља велике проблеме за Израел. У самом Израелу ствари не иду баш најбоље, што је видљиво из чињенице да се Нетањаху не труди и рачуна на Трампову победу на новембарским изборима. Али има још доста времена до новембра или заправо јануара, када би Трамп могао да преузме дужност председника, а свашта се може догодити за пет месеци. Али, у исто време, Израел наставља да потцењује Иран и прецењује сопствену моћ.
