Откако је поново изабран за председника, Доналд Трамп је изразио интересовање да САД поново стекну контролу над Гренландом и Панамским каналом. Говорећи на конференцији за новинаре у уторак, Трамп је рекао да не може да каже да неће користити војне или економске притиске како би покушао да преузме контролу над овим областима.
“Могу рећи само ово: потребна нам је економска сигурност”, рекао је.
Ове две локације, које географски нису ни близу једна другој, представљају различите интересе за долазећег председника.
САД „бациле око“ на Гренланд још пре 150 година
Гренланд је полуаутономна територија Данске, једног од оснивача НАТО-а и дом је велике америчке војне базе. Има популацију од 57.000 становника и део је Данске већ 600 година.
Налазећи се на пола пута између САД, Русије и Европе на Арктичком кругу, острво нуди јединствену геополитичку предност на коју САД мотре више од 150 година. Острво добија на значају откако се Арктик све више отвара за поморски саобраћај и трговину, пише „СкyНеwс“.
Идеја о куповини Гренланда није нова за Трампа, пошто је о њој причао током његовог првог мандата. Међутим, од тада је поново истакао све предности које би од куповине острва имала национална сигурност Америке.
“Људи заправо ни не знају да Данска има било какво право на то острво, али ако га имају, требали би да га се одрекну јер је нама потребно због националне сигурности”, рекао је Трамп.
Нове изјаве Трампа о острву поново су актуелизоване посетом његовог сина Доналда Трампа млађег Гренланду где снима документарац.
Богат природним ресурсима
Поред своје локације, Гренланд садржи богате депозите разних природних ресурса. Унутар острва налазе се вредни минерали потребни за телекомуникације, као и уранијум, милијарде неискоришћених барела нафте и огроман резервоар природног гаса који је некада би недоступан, али сада постаје све доступнији.
Многи од истих минерала тренутно се углавном набављају из Кине, па су земље попут САД-а заинтересоване за коришћење доступних ресурса ближих својој територији.
Више од нафте, гаса или минерала, Гренланд има много леда – и пружа прву линију фронта у глобалној климатској кризи.
Уствари, Гренланд садржи довољно леда да би се, ако се сав отопи, ниво мора у свету подигао за 7,4 метра.
Гренланд такође утиче на активност урагана и зимских олуја. Због својих планина леда, има моћ да мења обрасце у струјању ваздуха доносећи олује широм света и одређујући временске услове.
“Гренланд није на продају”
Говорећи о Трамповим коментарима у интервјуу за данску телевизију ТВ2, данска премијерка Мете Фредериксен је изјавила да не верује да ће САД користити војну или економску моћ како би обезбедиле контролу над Гренландом.
“Гренланд није на продају. Потребно је да останемо смирени и да се држимо наших принципа”, рекла је она.
Упућујући на САД као на данског „најважнијег и најближег савезника“, рекла је да поздравља веће интересовање САД-а за арктичку регију, али да то мора бити учињено на начин којим се „одаје поштовање народу Гренланда“.
У прошлости, премијер Гренланда Муте Егеде је позивао на независност од Данске, али је рекао да нема интересовања да острвска нација постане део САД-а.
У чему је цака са Панамским каналом?
Панамски канал је водени пут који повезује Карипско море са Тихим океаном делујући као скраћена рута, која штеди време и трошкове за транспорт добара.
Под администрацијом Џимија Картера, контрола над каналом је предата са САД-а на Панаму 1979. године, а САД су окончале своје заједничко партнерство у контроли овог стратешког воденог пута 1999. године.
Сада њиме управља Ауторитет Панамског канала, аутономна владина јединица, иако извођач радова са седиштем у Хонгконгу управља са две луке које су повезане са каналом.
Трамп тврди да се САД неправедно третирају када им се “наплаћују” више цене за бродове који плове каналом, него када су у питању бродови других земаља. Тврди да тиме Панама крши споразум са САД-ом и да “Кина у суштини преузима контролу”.
“Ми смо дали Панамски канал Панами. Нисмо га дали Кини. Злоупотребљавају тај поклон”, рекао је Трамп.
Панамски председник Хосе Раул Мулино је у видео изјави прошлог месеца негирао да Кина има утицај на канал и одбацио идеју да САД поново преузму власт над њим.
“Сваки квадратни метар канала припада Панами и тако ће остати”, рекао је он.
Може ли Трамп то да изведе?
Надолазећи председник је пружио мало детаља о томе како би могао да реализује своје планове за проширење америчког присуства, чак и док је током конференције за новинаре обећавао да ће вратити земљу у “златно доба” боље националне сигурности и “здравог разума”.
Што се тиче Гренланда, Трамп је сугерисао да би могао увести тарифе Данској ако она одбије његову понуду да купи острво.
Према речима магазина Баррон’с, то би могло отежати ситуацију данским компанијама, посебно произвођачима лекова као што је Ново Нордиск, који продаје лек за мршављење Wеговy и лек за дијабетес типа 2 Оземпик.
Есвар Прасад, професор трговинске политике на Универзитету Корнел, рекао је за магазин да би Трампова админситрација могла прилагодити специфичне тарифе како би циљала производе данских произвођача, без обзира на то где се они производе.
