Брисел је препун шпијуна, ово је јавна је тајна у главном граду Белгије и Европске уније. Ништа необично ако се зна да је Брисел седиште институција ЕУ и НАТО те важна локација више од стотину међународних организација и око 300 страних дипломатских представништава.
А која је позиција боља за њушкање, него ако сте запослени у страној амбасади и кад вам је у опису радног места дружење са високим званичницима и тражење информација, све под заштитом дипломатског имунитета, пише портал Политико и доноси причу о обавештајном подземљу у безбедносно слабо заштићеној Белгији. С повратком златног доба геополитичких надметања великих сила ова тема поновно привлачи велики интерес.
У Бриселу је око 26.000 регистрованих дипломата, пише Политико и исто толико потенцијалних шпијуна. Белгијске безбедносне службе процењују да је између 10 и 20 посто запослениих у амбасадама заправо шпијуни.
Безбедњаци ће имати више овлашћења
Послови у академском свету или тинк танковима друго је класично место за несметан рад шпијунски рад, пише Политико, подсећајући на случај кад је Слободан универзитет у Бриселу 2019. године затворило Конфучијев институт након што се испоставило да директор шпијунира за Пекинг. Белгијски медији прошле године објавили су вест да је Белгија избацила из земље кинеског студента на докторским студијама јер је заправо дошао због шпијунаже.
Још једна добра маска за шпијунажу је и новинарство. Новинарима је посао да постављају питања, а радозналост је оожељна. Према белгијским безбедносним службама, један од пет кинеских новинара акредитованих у Бриселу је вероватно шпијун. Према томе, у Белгији су најактивнији управо кинески шпијуни. О томе се наводно већ збијају шале.
„Како их препознати? То је попут геј радара. То је тешко објаснити, али кад једном знаш, све постане лакше“, објаснио је за портал један бивши европски дипломат како препознаје шпијуне.
За хватање страних шпијуна у Белгији задужена је белгијска влада. Али заоштравањем геополитичке ситуације све се више говори о томе да би ЕУ требала да има сопствену шпијунску организацију која би координисала 27 националних безбедносних служби. Нешто попут европске ЦИА. Али то је далека могућност. Један белгијски званичник рекао је да је тема сувише осетљива и да националне владе нису склоне да сарађују на такав начин. Зато у случају Брисела посао пада на леђа белгијске службе државне безбедности и војних обавештајних служби које сарађују са колегама из 80 земаља.
Увек били зависни о САД
Брисел је шпијунски центар још од времена хладног рата, а са престанком блоковске поделе шпијунска активност постала је још јача. Белгија се нашла у правом скандалу кад су 2003. године прислушни уређаји откривени у згради Европског већа. А велика „бомба“ била је вест да је пре шест година белгијска служба безбедности имала упола мање запослених од просечне европске шпијунске службе, упркос целој хорди странаца у главном граду.
„Европљани никад нису били добри у обавештајном послу“, рекао је један амерички бивши агент Политику. „Увек су били зависни о САД, али сад се види промена менталитета. Свет је опасно место“, додао је тај бивши агент.
То су схватили и белгијски званичници, посебно после терористичких напада 2015. и 2016. у Бриселу и Паризу и повећали финансирање безбедносних служби. Белгијска влада сад каже да јој је циљ да Брусел буде „непријатељско окружење“ за деловање шпијуна. У међувремену је изменам азакона безбедносним службама дат већи маневарски простор. Министар правосуђа Винсент Ван Квикенборн изјавио је да ће безбедњаци имати више овлашћења код испитивања, али све у складу са законом.
На пример, биће могуће слање кртице на забрањене демонстрације. До 2024. године безбедносне службе требало би да повећају број запослених на хиљаду људи. Бит ће то, према речима владе, историјско улагање у безбедност земље. Међутим не зна се колико ће њих да раде као шпијуни. Очекује се и да ће се проширити и дефиниција шпијунирања које само по себи у Белгији није злочин.
Судски прогон је одређен само у случају преношења информација кључних за националне интересе непријатељској страној сили. Тако је бивши белгијски дипломата Освалд Гантоа био под истрагом због цурења информација руским тајним службама. Међутим, осуђен је 2018. године само због противзаконитог повезивања са циљем заташкавања.
Затварају очи пред шпијунажом
Без обзира на нове мере, многи сматрају да то није довољно. Поготово не за утркивање са силама попут Кине, која за обавештајне активности имају де факто неограничен буџет. „Будимо искрени, непријатељско окружење је руски ФСБ у Москви, а не Брисел с белгијском службом безбедности“, коментарисао је Кенет Ласен са Универзитета у Антверпену.
Чак и кад открије непријатељску активност, Белгија не даје информацију на сва звона, за разлику од неких других земаља. Често затвара очи пред шпијунажом из пријатељских земаља јер њене службе због недостатка финансија морају да бирају приоритете.
„Радије би да нас шпијунирају Американци или Немци, него Кинези или Руси“, каже један белгијски званичник.
Обично замоле шпијуна да напусти земљу или обавесте изворе информација који престану да комуницирају са шпијуном. Понекад објаве име шпијуна, као у случају Фрејзера Камерона који је 2020. истраживан као извор информација Кини, он је међутим негирао те оптужбе
„Кад схватимо да шпијунажа није научна фантастика, него опипљив ризик, то је први корак да се од ње заштитимо“, објаснио је Николас Фирет Геварт, портпарол портпарол белгијског Министарства иностраних вањских послова.
