Мој данашњи саговорник, Никола Чугаљ, пуних 10 година је фудбалски судија. Пре неколико месеци је положио за савезни ранг, што је највиши ранг у држави. Определио се да ће бити махач, односно помоћни судија, а данас уз Српску лигу „Војводина“ по потреби дели правду и у нижим лигама. Зашто се определио за овај посао, одакле љубав према спорту, о неочекиваним стварима које је прошао у својој каријери и још много тога можете прочитати у наставку.
Зашто си се одлучио за посао фудбалског судије?
– Па отприлике пре неких 10 година сам ушао у свет фудбалских судија. Ту сам дошао на наговор једног другара, иначе старијег судије. Увек је постојала љубав према фудбалу, иако ме је живот одвео на рукомет којим сам се бавио 10 година, ипак сам ту љубав некако попунио са суђењем. У то почетничко време, велику улогу је и играла зарада са утакмица која нас је следовала, јер са неких 18 година то је био леп бакшиш у то време, али кроз пар година то је прерасло у велику љубав ка тој професији.
Да ли си имао неке неочекиване ситуације током дељења правде на разним теренима?
– Знао сам и кроз приче старијих колега, а и кроз неко моје запажање да ћу се сигурно сусретати са свакаквим ситуацијама на мечевима и могу ти рећи да нисам погрешио, али најискреније да ти кажем да драж ове професије и јесте та што на сваку наредну утакмицу када идеш не знаш шта да очекујеш, јер свака наредна утакмица је другачија од прошле.
Шта је теже обављати, функцију главног или помоћног судије?
– Па свако би за своју професију рекао да је тежа, али наравно свака носи неку своју одређену тежину и велику одговорност. Главни има велику одговорност, јер је одговоран за сваку крајњу одлуку која се донесе, покрива цео терен и поприлично доста се трчи. Главни судија отприлике истрчи по утакмици од 10 до 15 километара, а док код помоћног је јако битан фокус на претпоследњег играча одбране. Ни у ком моменту не сме да склони поглед са њега и да не буде у линији са истим уз још покривање одређеног дела терена њему ближег ради помоћи и сигурнијег доношења одлуке главног судије и то наравно уз велику већину времена на мечу са коришћењем бочног кретања које није ни мало лако. Укратко, свака позиција носи своју тежину.
На шта све један фудбалски судија мора бити спреман?
– Судија мора бити спреман на све и свашта. Мора се прећи много трња да би се дошло до неког успеха у каријери. Мора бити веома психички јак и стабилан, да не спомињемо физичку спрему. Мора имати дозу луцидности, јер треба изаћи на крај са 22 играча на терену где се свако бори за своје и гледа да изађе као победник из меча. Мора увек бити спреман на негодовање и негативне сугестије јер никада се не може десити да су обе екипе срећне. И сама драж фудбала је да се игра на гол више и да се игра за победу, па самим тим, поражена екипа увек нађе неку замерку. Неко ко може све то да препозна и да схвати док је релативно млад, то би му веома помогло да изгради једну јаку личност, јер изаћи на крај са свим играчима и привести утакмицу крају онако како доликује не може свако да уради, зато и није свако фудбалски судија.
Какво имаш мишљење о VAR технологији која је уведена у свет фудбала?
– Искрено мислим да убија драж фудбала, људски фактор у игри и пресуђивању. Морам да признам да ми некада буде драго што постоји VAR да би се могла исправити грешка која би утицала на исход утакмице, али често долази до гушења утакмице и великог одуговлачења док се не донесе коначни исход. Поготово одлуке код постигнутих голова где се изгубила она драж славља, јер сада прво чекају потврду VAR собе и онда славе, али није то то. Све се тежи ка неком савршенству, а сами ми нисмо савршени и не би било то то да јесмо. По мени, волео бих да га нису никада увели, али VAR је ту и морамо ићи у складу са технологијом и правилима.
Докле планираш да се бавиш овим послом?
– Искрено, немам неку тачну крајњу границу, али рекао сам себи док год будем напредовао и судио на највишем нивоу, ја ћу и судити. Верујем још отприлике три године, али ако замишљена линија крене силазном путањом, окачићу заставицу о клин и што би се рекло, предаћу штафету неком млађем и перспективнијем судији.
За сам крај ми реци какво је тренутно твоје стање, која је највиша лига у којој можеш делити правду?
-Ја сам тренутно на трећој лиги, Српка лига „Војводина“. Пре пар месеци сам положио за савезни ранг и то је највиши ранг у држави. Стекао сам све услове за напредовање на Прву лигу Србије и надам се кроз две до три године да ћу то и остварити. Када долазиш на 4. Лигу, опредељујеш се да ли ћеш бити махач или главни судија. Определио сам се за заставицу због година, због лакшег напредовања, а и једноставно више волим ту улогу него улогу главног судије. И данас судим све ниже лиге по потреби, а српску лигу само машем. Да би се напредовао, за сваки ранг више постоји одређени број утакмица који се мора одсудити и провести време на лиги, тако да се временом полаже за окружни ранг, подручни, републички и на крају савезни ранг.
Велико хвала Николи на издвојеном времену и пуно среће у даљем бављењу посла фудбалског судије.
Видан Јеротијевић
