Од Карла Понција, по ком је један тип пирамидалне преваре добио име, до Луа Перлмана, који је „ојадио“ на стотине људи за више од 300 милиона долара, историја памти велики број људи који су пожелели да се обогате „сада и одмах“, не бирајући средстава ни начине да дођу до новца.
Ипак, врло мало жена има у неславном друштву највећих превараната света, али у новијој историји то почиње да се мења.
Од „најмлађе милијардерке на свету“, преко „богате наследнице“, па све до „криптокраљице“, упознајте три највеће превараткиње новог доба.
Елизабет Холмс – синоним за замке стартап културе
Елизабет Холмс звали су „женски Стив Џобс“. Важила је за најмлађу милијардерку на свету која је своје богатство сама изградила. Гостовала је на готово свим великим конференцијама на којима свету откривају свој рецепт за успех они који су га „упркос свему и свима“ остварили. У свет којим традиционално доминирају старији мушкарци ушла је као врло млада жена, обећавајући да њена „Тхеранос“ фирма може да донесе револуцију на пољу дијагностике захваљујући апарату по имену „Едисон“.
Међутим, врло брзо се испоставило да њен јединствени уређај – уопште не ради. Уместо на врху света, Холмс би ускоро требало да заврши у затвору, након што је проглашена кривом за превару „тешку“ преко 400 милиона долара.
Случај њене компаније постао је симбол замки стартап културе Силицијумске долине, који је многе инвеститоре оставио „кратких рукава“.
„Револуционарна“ идеја
Већ на првој години студија млада Елизабета дошла је на идеју да направи фластер који би тестирао микроскопски мале узорке крви у потрази за инфекцијом и предлагао праву дозу антибиотика који би је лечио.
Недуго потом направила је бизнис план за „Тхеранос“ стартап за производњу специјалног дијагностичког алата и одлучила да напусти студије, а новац који су јој родитељи наменили за образовање, искористи да покрене компанију.
Наговорила је свог професора Ченинга Робертсона да постане први члан одбора „Тхераноса“ и почела да привлачи инвеститоре својим јединственим производом.
Она је тврдила да је осмислила уређај по имену „Едисон“, који из мале количине крви може да открије многе болести и који би могао да служи као „лабораторија у малом“. Он би омогућио обичним људима да брзо и у сопственом дому дођу до важних здравствених параметара. На америчком тржишту, где су здравствене услуге често скупље него било где у свету, такав један уређај могао је да постане озбиљна конкуренција великим лабораторијским центрима и њена идеја наилазила је на одушевљење зајмодаваца, јер је обећавала милијарде од продаје. Већ до краја 2004. године прикупила је шест милиона долара капитала, иако компанија технички још није радила.
Иако је Холмс иступила у жижу јавности 2013. и постала медијска звезда, сам „Тхеранос“ био је мистерија све до њеног пада.
Холмс је брижљиво градила свој медијски имиџ, опонашајући свог узора, оснивача компаније „Епл“ Стива Џобса. Појављивала се искључиво у црним ролкама по којима је он био познат и унајмила дизајнере из његове компаније да дизајнирају „Едисон“. Обећавала је да ће дијагностички алати компаније „Тхеранос“ бити доступни у кругу од десетак километара од сваког америчког домаћинства и инвеститорима тврдила да њене тестове већ користи америчка војска у својим санитетским хеликоптерима.
Привукла је крупна имена као што је Руперт Мердок и Хенри Кисинџер и нашла се на насловним странама магазина „Фортуне“, „Форбес“ и „Инц“, као и на Тајмовој листи 100 најутцајнијих људи. Године 2015. „Тхеранос“ је вредео девет милијарди долара, а Холмс проглашена најмлађом милијардерком на свету. Исте године, тадашњи амерички потпредседник Џо Бајден посетио је њену лабораторију у Пало Алту и похвалио Елизабет као инспирацију.
Међутим, пукотине у њеној причи открили су управо запослени у њеној компанији.
Пад „Тхераноса“
Када су двоје запослених Тајлер Шулц и Ерика Чонг алармирали своје надређене и указали им на недостатке, схватили су да их нико не доживљава озбиљно. Уместо да провере шта са „Едисоном“ није у реду, челници фирме отпустили су оба истраживача и запретили им тужбама. Шулц се није дао заплашити. Контактирао је новинара Џона Карејроуа који је објавио интерни чланак у октобру 2015. у ком је обелоданио да „Тхеранос“ не користи сопствене машине за тестове крви и да „Едисон“ даје непоуздане резултате.
Из компаније су порицали све оптужбе, али се о непоузданости њиховог апарата сазнало и из других извора. Године 2016. након што је „Едисонов“ непоуздан резултат у откривању густине крви, угрозио живот једној пацијенткињи, почела је званична истрага компаније. Један по један инвеститор почео је да им окреће леђа, а Регулаторна агенција за финансијску индустрију најавила је покретање кривичне тужбе против Холмс и њеног пословног партнера Рамеша Санија Балванија. „Тхеранос“ је угашен у септембру исте године.
Елизабет Холмс проглашена је кривом због преваре инвеститора у јануару ове године, а сада се суочава са претњом да 20 година проведе иза решетака. Порота је прогласила Холмс кривом по четири тачке оптужнице, укључујући заверу с циљем преваре инвеститора и по три тачке повезаних превара. Она још није приведена и тренутно покушава да спречи изрицање пресуде заказано за 18. новембар.
Прича о „Тхераносу“ и Елизабет Холмс екранизована је у филму „Дропоут“ у ком је глуми популарна глумица Аманда Сејфрид.
Ана Сорокин – „уљез“ у високом друштву
Ништа мање филмска није ни прича о Ани Сорокин, познатијој као Ана Делви, преваранткињи која се лажно представљала као богата наследница и која је на крају осуђена и одлежала четири године затвора због тешке крађе и преваре.
Њена прича послужила је за Нетфликсову серију „Инвентинг Анна“, која је премијерно емитована 11. фебруара и убрзо постала планетарни хит.
Како је „срушена“ Анина кула лажи
Сорокин, која је рођена у Русији, а одрасла у Немачкој, од 2013. се представљала као богата наследница – причала је час да јој је отац нафтни магнат час богати бизнисмен (иако је некада био камионџија, а потом се бавио трговином клима-уређаја).
У Њујорк је дошла, како је говорила, како би започела сопствени бизнис и за кратко време постала миљеница џет-сета Менхетна. Живела је у луксузним хотелским собама, путовала од Омахе до Маракеша, давала високе напојнице таксистима и портирима…
Али ништа од тога Ана није могла себи да приушти, већ се иза тог живота на високој нози крила превара. Она је све време баратала новцем који није био њен и који је добијала на лажи. Игру велике наследнице, играла је и онда када је од једне банке затражила кредит од 22 милиона долара за оснивање тобожње Фондације Ана Делви.
У почетку нико није сумњао када би затражила да јој плате такси или авио-карту својом кредитном картицом – јер њено објашњење деловало је сасвим логично – компликовано је пребацити новац са рачуна у Европи.
Временом, њено понашање „упалило је лампице“. Епилог – Ана је ухапшена, а после дугог процеса је осуђена 2019. године на затворску казну у трајању од четири до 12 година. Због доброг владања, иза решетака је провела четири године, али је убрзо поново ухапшена, јер јој је истекла америчка виза.
Тек недавно, она је поново пуштена на слободу и чека депортацију у Немачку.
„Заслужујем другу шансу“
Само неколико дана након што је пуштена из затвора, Сорокин је дала интервју за ЦНН у ком је изјавила да „жали због избора које је направила“.
„Такође осећам да сам много научила и да сам порасла као личност“, рекла је она.
Када јој је новинар рекао да не делује као да се истински каје, одговорила му је: „Дефинитивно јесам искориштавала људе. Али била сам млађа и научила сам из својих грешака“, рекла је Ана.
Упитана зашто је пристала да проведе додатних годину и по дана у имиграционом притвору, уместо да се врати у Европу, објаснила је: „Осећам да ако бих само отишла и рекла: ‘Шта год, наставићу даље и преселити се у Европу’, прихватила бих етикете које су покушавали да ми налепе. Мислим да заслужујем другу шансу“.
Ружа Игнатова – нестала „криптокраљица“
За разлику од Холмс и Сорокин, прича о преваранткињи Ружи Игнатовој још није екранизована, иако има све елементе потребне за врхунски кримић. Штавише, њена превара већ је описана у књизи новинара Џејмија Бартлета „Тхе Миссинг Црyптоqуеен“ који је путовао Европом и спајао делиће слагалице о овој мистериозној особи.
„Криптокраљица“, како је гласио надимак ове жене, налази се на листи десет најтраженијих бегунаца, а амерички Федерални истражни биро (ФБИ) нуди награду од 100.000 долара онима који им помогну у њеном проналажењу.
Игнатова је оптужена да је преварила наивне инвеститоре из различитих крајева света и измамила им на милијарде долара преко своје криптовалуте ОнеЦоин, коју је покренула 2014. године.
Како је све почело
Ружа Игнатова рођена је 1980. године у Бугарској, а са родитељима се још у детињству преселила у Немачку. Била је одлична ученица студирала је на Универзитету Оксфорд, да би касније докторирала на пољу приватног међународног права на Универзитету у Констанци.
Према писању Бартлета, Ружа је невероватно интелигентна жена, која је једно време радила за врхунске консултантске фирме. Међутим, у једном тренутку схватила је да јој новац који је зарађивала није довољан. Пожелела је још.
У то време тек је почео да се развија биткоин, који је привукао огромне инвестиције широм света и Игнатова је одлучила да им постане конкуренција.
Покренула је криптовалуту ОнеЦоин 2014. године, и почела да учествује у бројним конференцијама и гламурозним догађајима, на којима је импресионирала присутне својим говорима, држањем и бљештавим накитом, па је њена компанија до краја 2016. прикупила више од 3,353 милијарде евра од продаје.
Међутим, иако је њена компанија тврдила да поседује „приватни блокчејн“, за разлику од биткоина и других сличних валута, ОнеЦоин није имао упориште ни у једној јавној, осигураној и децентрализованој блокчејн технологији, што га је заправо чинило безвредним.
Користећи повољан тренутак у зачетку ове и даље младе индустрије, Игнатова је гарантовала инвеститорима огроман повраћај уз минималне ризике и нудила им проценат, уколико би ОнеЦоин продали још некоме од својих пријатеља и познаника.
Тако је развила систем познат као „Понцијева превара“ која престаје да „ради“ оног момента када пресуши прилив нових инвеститора. Када се то десило Ружи, она је једноставно – нестала.
Потрага за Ружом траје
Када је Игнатова 2017. године посумњала да њен тадашњи дечко, иначе Американац, нешто крије од ње, озвучила му је стан и схватила да он већ неко време сарађује са ФБИ агентима у истрази око ОнеЦоин.
Истог дана укрцала се на лет из Софије до Атине и више је никада нико није видео.
Америчке власти од 2017. трагају за Игнатовом која је 2019. и званично оптужена, између осталог за превару електронским путем и превару са хартијама од вредности.
Она је једина жена на ФБИ листи десеторо најтраженијих људи, а у њиховом опису стоји да говори енглески, бугарски, немачки и да највероватније има лажни пасош.
Последњи пут када је виђена, имала је тамну косу и браон очи, али истражитељи сматрају да је највероватније изменила лични опис.
