Сви који немају налепницу на свом електричном тротинету неће моћи да их возе у саобраћају. То је прописано изменама Закона о безбедности саобраћаја на путевима за све који возе лака електрична возила. Проверавали смо како возачи који користе електричне тротинете реагују на нове прописе и да ли ће то смањити њихову употребу?
Међу онима који се у великој омери ослањају на електричне тротинете је Зорана која живи у центру Београда, а ради на Новом Београду. Већ годинама електрични тротинет је превозно средство које свакодневно користи.
„Већ дуго година возим тротинет, стварно ми олакшава, дефинитивно, и некако не морам да размишљам на тај начин да морам да журим, да раније крећем од куће, било каква обавеза да је у питању“, каже она.
Зорана истиче да нема много информација да ли ће морати да региструје свој тротинет. Као и већина возача верује да је информисаност о овој теми требало да буде боља јер нису разумели саму процедуру издавања налепница.
„Чини ми се да није довољно допрла та информација до самих возача. Није ми јасно уопште зашто је неопходна та регистрација возила. Знам да то треба, нисам упућена ни у цену“, рекла је она.
Упркос томе што ће морати да плате за нешто што је до сада било бесплатно, возачи тротинета кажу да то неће смањити предности тог превозног средства и да ће они наставити свакодневно да их возе.
На питање зашто је била неопходна регистрација лаких електричних возила, помоћник директора Агенције за безбедност саобраћаја одговара подацима који кажу да су чак 44 одсто смртнострадалих у саобраћају рањиве категорије.
„Неопходна је била зато што имамо да 44 одсто од смртнострадалих лица чине рањиве категорије. То су пешаци, мотоциклисти и мопедисти. Тако да, када погледамо од укупног броја, рецимо прошле године је страдало 503 лица у саобраћају Републике Србије на путевима. Од тога 26 одсто чине пешаци“, рекао је он и додао:
„Једноставно, да бисмо заштитили пре свега пешаке, ми смо прописали, односно Закон о безбедности саобраћаја на путевима је прописао, техничке карактеристике које мора да испуњава лако електрично возило које може да учествује у саобраћају. Те техничке карактеристике су у суштини прихватљиве у складу са прихватљивим нивоом ризика који једноставно можемо да прихватимо да бисмо заштитили пре свега пешаке“, казао је Коковић.
Као посебан проблем Коковић истиче да велики број тротинета премашује техничке карактеристике које је Закон прописао, те да је из тих разлога регистарска налепница потребна.
„Проблем нам је зато што имамо велики број тротинета који премашују значајно техничке карактеристике које је закон прописао још у септембру, када је донета измена и допуна Закона о безбедности саобраћаја на путевима. Да подсетимо грађане, те техничке карактеристике кажу да је максимална номинална снага електромотора која покреће сам тротинет 0,6 кW, затим, брзина 25 км на час и сама тежина тротинета 35 кг. Све преко тога нама прави проблем у саобраћају“, истиче Коковић.
Оодсећа да су возачи електричних тротинета у прошлости возили чак и ауто-путем, што представља озбиљну претњу, пре свега по њих саме.
„Сећате се врло добро да смо имали тротинеташа који је возио ауто путем 80 км на час. Он представља безбедносну претњу пре свега за себе, али и за друге учеснике у саобраћају.
Казне од 10.000 динара за оне који не поседују евиденционе налепнице
На питање какве су казне предвиђене за оне који немају налепницу на својим електричним возилима, Коковић каже да је казна прописана Законом 10.000 динара.
„Закон о безбедности саобраћаја је казненим одредбама предвидео новчану казну од 10.000 динара за све тротинеташе који не поседују евиденциону налепницу на свом тротинету“, рекао је он и наставио говорећи о цени регистрације тротинета.
„Сам процес добијања евиденционе налепнице, када говоримо о новчаном износу, је 2.060 динара. 2.060 динара сигурно неће утицати на мобилност. То је јако битно. Нама није циљ да смањимо мобилност. Увек смо за то да имамо једно лако електро-возило у граду уместо једног аутомобила које, поред проблема са паркирањем, загађује саму нашу средину. Тако да, дефинитивно, овај процес неће утицати на мобилност, односно употребу тротинета“, рекао је.
Одговарајући на питање о до сада изреченим казнама возачима, Коковић је рекао да су одредбе ступиле на снагу јуче, а да већ од данас можемо да очекујемо кажњавање оних који не поступе по Закону.
„Од јуче. Правилник и закон су прописали да са јучерашњим даном креће контрола. Тако да јуче су имали времена до овог јутра. Од данас, можемо очекивати кажњавање“, казао је он и додао да је налепница тако конципирана да има три карактеристике представљене кроз три броја, а који представљају снагу електромотора, максималну брзину кретња и тежину празног возила.
Кампања „Вози одморан“ апелује на домаће, али и путнике у транзиту
Важна тема пре почетка лета, кампања „Вози одморан“, треба ускоро да почне и по речима Коковића, кампања је усмерена на домаће, али и на путнике у транзиту, којима ће бити прослеђена додатна обавештења и апели да узимају паузе и да одмарају током пута.
„Кампања ‘Вози одморан’ коју спроводимо већ дуги низ година има за циљ да подсети све наше грађане који крећу на дужа путовања, а нарочито транзитне путнике, јер ми смо транзитна земља и налазимо се некако на средини између истока и запада, тако да већина тих возача, нарочито грађана Турске, Немачке, затим грађана који се упућују ка дестинацијама као што су Турска и Грчка, пролазе кроз Србију која је негде на половини пута и њих већ стиже умор. Они ће на граничним прелазима добијати основне информације који су то прописи који важе у Републици Србији. Затим информацију да на свака два сата праве паузу од минимум 15 минута. Затим, када осете умор, препорука је да не путују ноћу, али ако смо баш приморани и морамо да путујемо ноћу, да када год осетимо умор да правимо паузу, да се редовно хидрирамо и посебно бих обратио пажњу на прекорочење брзине, да поштујемо ограничење брзине и да користимо сигурносни појас због којег само прошле године смо изгубили преко 120 људских живота на путовима у Републици Србији“, рекао је Коковић.
У Србији је дошло до драстичног раста погинулих младих у саобраћају, од чак 40 одсто у односу на исти период прошле године. На питање шта су узроци за овако драстичан раст, Коковић истиће да је јако тешко допрети до младих и пренети им поруку о важности очувања живота кроз опрезност у саобраћају.
„Да подсетимо да, закључно са петком, имамо 191 смртно страдало лице на путевима у нашој земљи, то је јако велики број. Млади су највећи проблем, имамо 40 одсто повећање младих смртно страдалих лица у саобраћају. Млади су једноставно старосна категорија учестника у саобраћају којој је најтеже прићи, најтеже је мењати свест о ризицима у саобраћају. Агенција користи сваку прилику, све манифестације где су они присутни да са нашим активностима пробамо да допремо до њих, да схвате да саобраћај није игра, да безбедност почиње од нас самих, тако да покушавамо да променимо свест код њих и верујемо да ћемо то успети и да ће статистика на крају године показати то“, истакао је Коковић.
Он је рекао и да стање путева није разлог великог броја саобраћајних несрећа и смртно страдалих у њима, него непридржавање прописа и одредби закона о брзини, вожњи под утицајем и других фактора.
„Управљач пута је у обавези да уклони све недостатке због којих настају саобраћајне незгоде са погинулим лицима на путу. Свакако морамо нагласити да Србија дефинитивно има најбоље путеве у региону, тако да утицај пута на саобраћајне незгоде је најмањи. Пре свега скренуо бих пажњу на алкохол, сигурносни појас и употребу мобилних телефона. То су неке четири грешке које млада лица најчешће праве у саобраћају“, закључио је помоћник директора Агенције за безбедност саобраћаја.
