Скоро сва истраживања компаније „Галлуп“, која су се бавила везама са претходним исходима председничких избора или која говоре о тренутним перцепцијама две главне странке, фаворизују Републиканску странку у односу на Демократску партију.
Главна међу њима говоре о предности Републиканаца у идентификацији и склоностима америчких бирача, који имају уверења да су Републиканци, а не Демократска странка, у бољој позицији да се носе са најважнијим проблемом са којим се земља суочава, тј. незадовољством Американаца стањем нације и негативним оценама привреде предвођене демократском администрацијом.
У прегледу кључних истраживања и закључака за 2024. годину, првенствено из анкете „Галлуп-а“ од 3. до 15. септембра, представљено је поређење са истим закључцима у протеклим изборник циклусима председничких избора.
Партијска идентификација и наклоност бирача
Више одраслих Американаца идентификује се као Републиканци или кажу да су наклоњени Републиканској странци (48 одсто) него што се изјашњавају као Демократе или нагињу демократама (45 одсто). Ове бројке су засноване на просеку Галупових анкета спроведених током трећег тромесечја (од јула до септембра) како би се минимизирале варијације између анкета у проценама идентификације са странкама и да би се обезбедила поузданија поређења током година у којима су се одржавали председнички избори, с обзиром на различити период у којем су одржане конвенције две главне странке, у јулу, августу или септембру.
Партијска припадност снажно предвиђа резултате гласања појединаца, при чему велика већина оних који су се сврстали и оних који су склони да се идентификују са једном од две опције, гласају за кандидата странке коју преферирају. На збирном нивоу, у одраслој популацији САД обично има више демократа него републиканаца. Демократе су побеђивале на председничким изборима у годинама у којима су имале веће предности од уобичајене у партијској припадности, укључујући 1992, 1996, 2008, 2012. и 2020. годину.
У годинама када је предност била мања – 2004. и 2016. године, на пример – Републиканци су победили на нивоу електорских гласова, ако не и у укупном збиру гласова.
Републиканци раније нису имали директну предност у партијској припадности током трећег квартала изборне године, а ретко су надмашили демократе у изборним и неизборним годинама у последње три деценије.
Три одвојена истраживања партијског учинка у вези са важним питањима фаворизују Републиканску партију барем са скромном разликом.
Од 46 до 41 одсто Американаца кажу да је Републиканска партија у предности по могућности да се позабави оним што мисле да је најважнији проблем са којим се земља суочава, у односу на Демократску странку. Најважнија питања коју Американци тренутно наводе се поклапају са онима која иначе фаворизују Републиканску странку, укључујући економију (24 одсто), имиграцију (22 одсто), управљање владом (17 одсто) и инфлацију (15 одсто).
Ово мерење је у великој мери предвиђало изборне исходе у Галуповим анкетама које датирају још од 1948. године. Странка оцењена као боља у решавању најважнијих проблема победила је на свим председничким изборима од те године, изузев три изборна циклуса. Питање није постављено 2000. године, а две странке су се изједначиле 1980. године, када је инфлација била главна тема.
Једини пут када је то мерење било неусаглашено са исходом избора било је управо 1948. године, када су Американци веровали да је Републиканска странка у бољој позициј да се носи са најважнијим проблемом (међународна питања), али су на функцији ипак оставили тада актуелног председника Харија Трумана, који је био демократа.
„Галлуп“ такође прати перцепције о томе која странка може најбоље да се носи са економским и међународним питањима, у целини. Американци тренутно дају Републиканској партији предност од шест процената, 50 у односу на 44 одсто за странку за коју мисле да би боље обавила посао у одржавању просперитета земље.
Анкетари су ово питање постављали од 1951. године на 16 председничких избора. Од тада, када је једна странка имала бар минималну предност по овом мерењу, та партија је победила 12 пута.
Изузетак су биле 1952, 1968, 1980. и 2000. године. Питање није постављено 2004, а странке су биле изједначене 1956. године.
Републиканци имају значајнију предност од 14 процентних поена (54 напрема 40 одсто), по питању која је странка за коју Американци верују да је у стању да заштити нацију од тероризма и других међународних претњи. Републиканци су водили по овом питању свих година којих је оно постављано, тј. од 2002. године, осим 2007. и 2012. године.
Анкетари „Галлуп-а“ наводе да имају ограничену историју постављања овог питања у годинама председничких избора. Републиканско вођство од 14 поена ове године веће је него било које претходних изборних година.
Претходни максимуми били су седам поена разлике 2008. године, када су републиканци изгубили и 2016. године, када су републиканци победили, а 2012. године странке су биле изједначене и 2020. године, када су републиканци имали четири бода предности по овом питању, кандидат демократа је победио на председничким изборима.
Према Галуповом индексу поверења у економска кретања, резултат је тренутно на -28, што указује на то да су ставови Американаца о економији негативни.
Оцена је изведена на основу мишљења 22 одсто Американаца, који описују тренутне економске услове као „одличне“ или „добре“ наспрам 48 одсто оних који кажу да су „лоши“, док 32 одсто њих верује да економија „постаје боље“, у односу на 62 одсто оних који кажу да је стање „све горе“.
У досадашњим изборним годинама, резултат поверења у економска кретања од -28 је, када се посматра из тачке гледишта председничког кабинета, тј. партије којој припада председник, ближи резултатима избора у годинама када је та опција губила (1992, 2008, 2016) него годинама када је победила (1996, 2004, 2012).
Значајно је напоменути и то да је 2020. године процена Американаца била у суштини неутрална по овом питању, а тада је Доналд Трамп изгубио, иако су други актуелни председници победили када је постојао сличан ниво економског поверења као 2020. године.
Задовољство стањем нације
Двадесет два процента Американаца је задовољно како се ствари одвијају у Сједињеним Државама у овом тренутку.
Овако низак ниво задовољства стањем нације могуће је повезати са изборним годинама када је изгубио кандидат који се борио за реизбор и то 1980. године (19 одсто), 1992. (22 одсто) и 2020. године (28 одсто).
У изборним годинама када актуелни руководиоци нису тражили поновни избор, задовољство је мање било повезано са коначним исходом.
Избори 1988. и 2008. године пратили су општи образац, при чему је председникова партија победила у првим изборима 1988., када је већина Американаца била задовољна стањем нације, те је изгубила друге изборе 2008. са резултатом задовољства стањем нације близу рекордно ниских вредности.
Међутим, 2000. године, Американци су били веома задовољни, али је актуелна Демократска партија изгубила тесно према гласовима електора. Владајућа Демократска странка је такође изгубила на изборима 2016. (такође према гласовима електора) са средњим нивоом задовољства стањем нације.
Задовољство радом актуелног председника
Одлука председника Џоа Бајдена да се повуче из председничке трке 2024. године померила је задовољство радом актуелног председника са вероватно најважнијег изборног индикатора ове године у онај од секундарног значаја.
Са 39 одсто позитивно израженог задовољства радом актуелног председника, Бајден је знатно испод прага од 48 одсто за бивше председнике који су поново изабрани.
Републикански председнички кандидат 2024. Доналд Трамп изгубио је изборе 2020. године када је 46 одсто позитивно оцењивало посао који је обављао као председник.
Бајденова непопуларност би и даље могла да утиче на изборе у мери у којој бирачи своје фрустрације Бајденовом администрацијом пренесу на потпредседницу Камалу Харис.
Са њене стране, 44 одсто одраслих у САД одобравају посао који ради као потпредседница, што је незнатно мање у односу на 47 одсто у августу.
У годинама председничких избора када се актуелни председник није кандидовао за реизбор, опозициона странка је победила на свим изборима осим на изборима 1988. године.
Ови порази су се десили без обзира да ли је актуелни председник био популаран (1960, 2000. и 2016) или непопуларан (1952, 1968 и 2008) у време избора.
Сви ти избори, за разлику од садашњих, одржани су након што је актуелни председник изабран за други мандат председника на претходним изборима.
Сви индикатори и питања важна за контекст избора су на страни Републиканаца
Скоро сваки индикатор изборног контекста је повољан за Републиканску партију, а они који нису, у суштини не показују предност за Демократе, већ изједначеност.
Без обзира на то, два главна страначка председничка кандидата имају сличне позитивне оцене у Галуповој анкети у септембру, понављајући резултате анкета о склоностима ка кандидатима који сугеришу тесну трку између Трампа и Харис.
Могуће је да би се бирачке склоности Американаца могле боље ускладити са њиховим ставовима о стању нације од сада до дана избора.
Трамп је водио у већини анкета о склоности ка једном од канидата овог лета када је Бајден био претпостављени демократски кандидат, а незадовољство Американаца било је усредсређено на актуелног председника.
Резултати избора ће открити у којој мери је Харис, садашња потпредседница, оптерећена фрустрацијама Американаца тренутном администрацијом или је у стању да се издигне изнад њих.
Може бити случај да Американци желе да иду у другом правцу, након што су претходно гласали против другог Трамповог мандата 2020. године.
