Смртоносне врућине и топлотни таласи су нова климатска реалност Европе, упозоравају стручњаци, а према новом застрашујућем сценарију, око 4.500 људи би могло умрети у наредна три дана због високих температура.
Стручњак Светске здравствене организације издао је у понедељак оштро упозорење, позивајући на више акција како би се зауставиле десетине хиљада „непотребних и у великој мери спречивих смрти“. Европа мора брзо да делује како би се суочила са екстремном врућином, јер температуре прелазе 40 степени, а хиљаде додатних смрти се предвиђа у наредним данима.
Јужна Европа још једном доживљава незапамћени топлотни талас, са температурама које достижу чак 46 степени Целзијуса у региону Уелва у Шпанији – што је нови национални рекорд за јун, и 46,6 у Мори у Португалији. У међувремену, Италија, Грчка, Португалија и Западни Балкан такође се суочавају са топлотним таласима, праћеним пожарима и жртвама.
Републички хидрометеоролошки завод (РХМЗ) упозорио је данас да се у првој декади јула на подручју Србије очекује интензивирање топлотног таласа са максималним температурама у већини места од 34 до 38 степени.
У Шпанији су четири особе изгубиле живот због топлотног таласа. Један туриста је умро од топлотног удара на шпанском острву Мајорка, док је у Барселони жена умрла убрзо након завршетка своје смене као чистачица улица у суботу. Јуче су ватрогасци пронашли два тела након пожара у граду Коско, на североистоку земље.
Стручњакиња Светске здравствене организације издао је у понедељак оштро упозорење, позивајући на више акција како би се зауставиле десетине хиљада „непотребних и у великој мери спречивих смрти“.
„Више није питање да ли ћемо имати топлотни талас, већ колико ћемо их доживети ове године и колико ће трајати“, изјавила је Марисол Иглесијас Гонзалес, одговорна за климатске промене и здравље у СЗО у Бону.
Што се тиче броја људи који би могли бити у опасности Пјер Масело, статистичар Лондонске школе хигијене и тропске медицине рекао је за ПОЛИТИЦО да би овај топлотни талас могао изазвати више од 4.500 додатних смрти између 30. јуна и 3. јула. Земље које ће вероватно доживети највише стопе прекомерне смртности су Италија, Хрватска, Словенија и Луксембург, рекао је. „Најгори дани ће вероватно бити [уторак] и среда“.
Топлотни таласи односе више од 175.000 живота годишње у европском региону који покрива СЗО – а који се протеже од Исланда до Русије. Важна студија чији је један од аутора и Масело, објављена у јануару, која је обухватила 854 европска града, упозорила је да ће смртност од топлотних таласа нагло порасти ако се не да приоритет значајном прилагођавању климатским променама.
СЗО је у понедељак поновила да климатске промене, узроковане сагоревањем фосилних горива, значе да ће топлотни таласи постати чешћи, опаснији и интензивнији, доводећи до озбиљнијих болести и смрти.
Готово две трећине шпанских градова су примиле упозорења о здравственим опасностима, према подацима Националне метеоролошке службе Аемет. Њен представник је изјавио да се очекује интензивна врућина широм земље до 3. јула. Упозорења на топлотни талас такође важе у Француској, Италији, Португалу и Грчкој.
Грчка влада је такође издала упозорења на загађење ваздуха од пожара који су похарали приобалне градове близу Атине. Истовремено, више од 50.000 људи је евакуисано у Турској, углавном због снажних пожара близу Измира. У Албанији је између недеље и понедељка пријављено 26 пожара, док су метеоролози у Србији саопштили да је прошли четвртак био најтоплији дан од почетка мерења у 19. веку.
СЗО је саветовала грађане да остану хидрирани, избегавају подневну врућину и одржавају своје домове хладним, посебно осетљиве групе, укључујући старије, децу, раднике на отвореном, труднице и особе са хроничним болестима. Они који узимају лекове попут антидепресива или лекова за крвни притисак такође морају бити опрезни, рекао је Јглесиас Гонзалес јер они могу утицати на способност регулације телесне температуре.
Међутим, реч је не само о управљању топлотним таласима, већ и о бољој припреми, рекла је СЗО. У истраживању из 2022. године, само 21 од 57 земаља у региону Европе пријавило је да има национални акциони план за здравље од врућине. Од ових, 14 су биле у ЕУ.
Од основних препорука СЗО, најчешће примењиване су системи раног упозорења и комуникацијске кампање. Међутим, земље заостају у припреми својих здравствених система и превенцији изложености топлоти кроз бољи урбанистички план, рекла је Гонзалес. СЗО ће следеће године издати нове ажуриране смернице за владе, укључујући савете о „хлађењу фокусираном на људе“ на урбаном и регионалном нивоу ради заштите људи од врућине, додала је.
