Министарка науке, технолошког развоја и иновација Јелена Беговић каже за Еуронеwс Србија да је држава показала разумевање за забринутост младих и да су испуњена оба захтева студената и додала да очекује да се студенти врате својим редовним обавезама на факултету и раде оно што је најбитније за њих и земљу – да уче и стичу нова знања.
Како је навела, први захтев који је испуњен је да ће на сајту Владе Србије бити објављена целокупна документација о трагедији у Новом Саду која је на располагању тужилаштву, чиме ће читава јавност, а међу њима и студенти, имати комплетан увид у доступну документацију на основу које се води истражни процес.
Према њеним речима, главни мотив оваквог поступка је обезбеђивање пуне транспарентности и смањење могућности злоупотреба и манипулације информацијама у току процеса истраге.
„Врло је важно да сви разумемо и да се сложимо око тога да поступак мора да води тужилаштво, те да у циљу утврђивања објективне одговорности за овај немили догађај рад тужилаштва мора да остане независан од било каквих притисака“, указала је Беговић.
Како је додала, испуњавање другог захтева представља добре вести за целу академску заједницу чији су студенти део, јер је донета хитна одлука Владе Републике Србије о повећању од 20 одсто издвајања за материјалне трошкове универзитета, односно факултета у Србији, што треба да побољша услове наставе и развоја науке.
„Сачувати студенте од политизације“
Беговић је нагласила да је ово за студенте и запослене на факултетима заиста значајан корак напред и додала да је сигурна да ће ова одлука позитивно утицати и допринети квалитетнијем раду факултета, како у погледу наставних активности, тако и у домену истраживања и иновација.
„Сматрам да је на овај начин држава показала разумевање за младе људе и да је у кратком року одреаговала. Важно је да се студенти сачувају од политизације и злоупотребе њихових искрених побуда“, рекла је Беговић.
Она је додала да очекује да се студенти врате својим редовним обавезама на факултету и раде оно што је најбитније за њих и нашу земљу – да уче и стичу нова знања.
Студенти су, како је нагласила, важан део друштва и представљају његову будућност, а учењем, студирањем и касније применом тог знања највише ће допринети изградњи земље и друштва у целини.
Министарка Беговић је рекла да стални захтев сваке генерације студената мора бити да добију најквалитетније знање и да као цела академска заједница константно подижемо лествицу.
Нагласила је да се на тај начин обезбеђује напредак и одржива будућност друштва.
Она је додала да је цело друштво и свако од нас појединачно потресен трагедијом која се десила у Новом Саду, да је најтеже породицама страдалих и да нико не може да надокнади њихов губитак.
„Верујем да је ова трагедија оставила траг на свим нашим грађанима и сви ми као друштво морамо да се суочимо са њом из различитих углова. Бунт младих је својствен њиховој доби и може бити користан и отрежњујући за све нас. Они имају пуно право да искажу своје мишљење, али и обавезу да на одговоран начин брину о друштву и његовој будућности“, истакла је Беговић.
Сарадња са Швајцарском
У Београду је одржан први Иновациони форум Србија-Швајцарска на ком је потписан Меморандум о разумевању између Био4 Кампуса и швајцарске иновативне фармацеутске компаније „Новартис“.
Споразум је потписала министарка науке, технолошког развоја и иновација Јелена Беговић која истиче да је Швајцарска по свим параметрима, када причамо о иновацијама, прва у свету.
Министарка наводи да наша земља има шта да научи од Швајцарске, истичући њен „ефикасни систем који су изградили“.
„Они су од самог почетка са нашом земљом, када се оснивао Научно-технолошки парк Београд, помагали у развоју и те инфраструктуре које служе за подршку иновативним компанијама у Србији. После се та сарадња проширила и на наше остале научно-технолошке паркове које имамо по Србији, на њих четири, и заиста велика подршка, јако корисна сарадња за нас“, додаје Беговић.
Па ипак, министарка наводи да и Србија има телентоване научнике у одређеним областима.
„Имамо талентоване људе, посебно у областима природних наука и инжењерства, што полако заинтересованост студената у свету опада за овом облашћу. Ми смо ту још увек добри и можемо итекако да пружимо и са нашим стартапима подршку њиховим стартапима. Идеја нам је да једноставно ојачамо знање, али да дамо шансу нашим стартапима да уче од неких мало или више успешних стартапа из швајцарског окружења“, каже Беговић.
О томе колико је Србија перспективна, говори глобални самит о вештачкој интелигенцији, који за резултат треба да има један документ, а то је Београдска декларација, каже министарка.
„Ја сам јако поносна на тај догађај. Мислим да је то био, с једне стране, један дипломатски успех, један научни успех, један успех наше иновативне заједнице. Преко хиљаду и по људи је присуствовало овом дводневном догађају, 40 земаља са својим делегацијама, 44 земље су чланице овог глобалног партнерства за вештачку интелигенцију који се спојио са ОЕЦД-ом, са Организацијом за сарадњу и развој. И Београд је био домаћин“, објашњава она.
„Желимо да привучемо друге земље“
Министарка је најавила да ће Србија идуће године заједно са колегама из Словачке председавати овој глобалној организацији која се бави питањима вештачке интелигенције.
„Поносна сам што је донешена, односно једногласно подржана Београдска декларација. Чекамо још неке административне кораке из Европске уније, али до краја године, ја се надам, да ће бити званично усвојена“, додаје она.
Тим поводом, министарка наглашава да Србија жели да привуче друге земље да буду чланице глобалног партнерства.
„Мислим да морамо, када причамо о новим технологијама на глобалном нивоу, да се договарамо и такође да не заборавимо земље које су можда технолошки мање развијене, да их негде не оставимо по страни, него да их такође укључимо у све ове процесе, јер ово је технологија која утиче на све нас“, указује она.
Говорећи о вештачкој интелигенцији, каже да је развој ове технологије започео 50-их година прошлог века.
„И друге технологије су се развиле па је дошло до убрзаног развоја и пре свега примене вештачке интелигенције. Сада се примењује и у пољопривреди, и у медицини, и развоју лекова, изазовима климатских промена. Свуда где су велики комплексни подаци, где људски мозак једноставно не може више то да обради, да донесе неки валидан закључак, вештачка интелигенција је ту да нам помогне, макар да нам сузи претпоставке и неке излазне елементе из тога што смо убацили“, закључује она.
