Махмуд Ахмадинеџад је убијен.
Његова канцеларија је, у кратком саопштењу, објавила да је погинуо у ракетном нападу који су покренули Израел и Сједињене Америчке Државе, заједно са више својих сарадника.
Ово долази у тренутку опасне војне ескалације у региону, уз отворене сукобе између Ирана с једне стране и Сједињених Америчких Држава и Израела с друге, што повећава страх да би се сукоб могао проширити на читав регион.
Махмуд Ахмадинеџад повукао се из политике 2013. године, након два председничка мандата, оставивши за собом имиџ државника са којим су се обични Иранци снажно идентификовали. Уз легендарног уругвајског председника Хосеа Мухику, често се наводи као један од најскромнијих светских лидера.
Његов политички успон почео је 2005. године, када се као релативно непознат градоначелник кандидовао за председника. Током кампање обилазио је најсиромашније делове земље, градећи имиџ „човека из народа“. Управо та порука – „један од вас“ – донела му је огромну подршку бирача. Убедљиво је победио бившег председника Акбара Рафсанџанија, освојивши 62 одсто гласова, а исти резултат поновио је и на изборима 2009. године.
По професији универзитетски професор машинства, Ахмадинеџад је цео живот неговао слику скромног човека. Након повлачења из политике, једно време се бавио и сточарством, радећи као пастир. Увек је истицао да му је највећи противник луксуз, док су политички противници, попут Израела и САД, долазили тек иза тога на његовој личној листи непријатеља.
Његова скромност била је видљива и током председничког мандата. Одбио је да живи у раскошној председничкој палати, одлучивши да остане у породичној кући са супругом и троје деце. Касније се, на инсистирање безбедносних служби, преселио у мали стан од свега 50 квадрата. На посао је често одлазио аутобусом, а када је користио аутомобил, возио је стари „пежо“ који је наследио од оца.
Ахмадинеџад је био учесник Иранске револуције 1979. године, а током година пратиле су га и контроверзе. Постојале су недоказане тврдње да је био међу студентима који су држали таоце у америчкој амбасади, што је он негирао.
Током свог председничког мандата заузимао је изузетно оштар став према Сједињеним Америчким Државама и Израелу. Иако је често истицао да жели мир и стабилност, његова реторика изазивала је забринутост на међународној сцени. Био је познат по критикама америчке спољне политике и израелских потеза, што је додатно погоршало односе Ирана са Западом.
Његов политички стил често је доводио до напетости са америчким председницима, од Џорџа Буша, преко Барака Обаме, па до Доналда Трампа. Аналитичари су упозоравали да би евентуални повратак Ахмадинеџада на власт могао донети озбиљне промене у иранској спољној политици и додатно дестабилизовати регион Блиског истока.
Упркос контроверзама, Ахмадинеџад је међу својим присталицама остао симбол скромности и отпора елитама, што му је обезбедило трајну подршку дела иранског друштва.
