Гренланд излази на изборе, а ово би могло да буде најважније гласање у историји овог арктичког острва. Са бирачким телом од око 40.000 – од укупно 57.000 становника – маргине су мале.
Међутим, услед кампање америчког председника Доналда Трампа и све већих позива на овој територији за независност од бившег колонијалног владара Данске, која задржава контролу над безбедношћу и спољном политиком на аутономној територији, исход избора ће имати широке последице – од Копенхагена до Вашингтона и шире, пише Гуардиан.
Ко су кључни актери?
Од 1979. године, Гренланд има свог премијера који може да влада на локалном нивоу, пише Еуронеwс. Скупштина, која се зове Инатсисартут, има само 31 посланика који ће бити изабрани из шест политичких странака.
На гласачком листићу налази се шест странака. Са 12 места у Инатсисартуту, гренландском парламенту, највећа странка на листићу је Инуит Атаqатигиит (ИА), која је, под вођством премијера Мутеа Егедеа, водила владајућу коалицију.
Сиумут, коју води Ерик Јенсен, друга је по величини странка са 10 места. Последње две године ове две странке биле су у коалиционој влади. Пре тога, ИА је била у коалицији са странком Налераq, која је такође један од кључних актера.
Странка левог центра Сиумут обећала је да ће након избора организовати гласање о независности, што би могло да привуче више бирача и вероватно јој омогући да изабере наредног премијера.
Са четири места, Налераq је највећа опозициона странка која излази на изборе. Странку води Пеле Броберг, бивши владин министар, а она добија на популарности због обећања да ће одржати ванредне изборе о независности. Налераq је најотворенија странка према сарадњи са САД.
Остали актери су Демократе са три места, Атассут са два места, и релативно нова странка, Qуллеq, која се углавном фокусира на независност.
Све странке, осим Атассута, који жели проширење и јачање заједничке територијалне везе са Данском, подржавају независност, али се разликују у погледу брзине којом верују да би независност требало да буде постигнута.
Које су главне теме?
Иако су сви спољни догађаји око Трампа у фокусу, највеће изборне теме остале су стална домаћа питања: економија, социјална помоћ, запошљавање, здравствена заштита, образовање, рибарство. Независност и однос са Данском и САД-ом такође су уобичајене теме на гренландским изборима – али овог пута бирачи и политичари суочавају се са додатним притиском глобалне пажње.
Иако је рекао да „снажно подржава право народа Гренланда да одлучи о својој будућности“, Трамп је у свом говору пред Конгресом, а затим и у недељном обраћању, поново позвао Гренланд да се придружи САД-у, обећавајући да је „спреман да инвестира милијарде долара“ и „учини вас богатима“.
Позиционирање Гренланда на глобалној сцени
Како се светски поредак поново усмерава на други мандат Трампа и како Арктик постаје све важније бојиште између глобалних суперсила, географска позиција Гренланда и богатство природних ресурса чине га све значајнијим. То значи да избор лидера Гренланда, као и њихов каснији избор савезника, могу имати далекосежне последице. Егеде је ово назвао „судбоносним избором“ за Гренланд.
Наалаккерсуисут, Влада Гренланда, већ дуго тражи партнерство у вађењу минерала, али до недавно није наишла на жељени ентузијазам. У међувремену, тензије између Гренланда и Данске, услед открића бројних колонијалних и постколонијалних неправди, доприносе јачању покрета за независност и жељи да се процес независности убрза.
Расмус Линдер Нилсен, шеф Насифика, Центра за спољну и безбедносну политику Универзитета Гренланд, рекао је да је највероватнији исход да ће Гренланд покушати да преговара о свом односу са Данском унутар Краљевине. „Сада, са појачаним тензијама, Гренланд има прилично добре карте у рукама и могао би да изнесе аргумент да морају да ураде нешто другачије од тренутног стања“.
