Блокадерска кула од карата на северу Баната потпуно се урушила, а у редовима блокадерске листе у Кикинди и Новом Кнежевцу избио је жестоки интерни рат.
Координатори на терену, Анђела Белош и Никола Жишков, у потпуном су сукобу са диктатом централе, посебно због наредбе да за 4. октобар бесправно и без дозволе полиције поставе бину испред Народног музеја у Кикинди.
Локални блокадери су додатно побеснели када им је са врха наметнуто да на тој дивљој бини говори професор Јово Бакић, кога на северу Баната нико не жели ни да чује ни да види.
Паралелно са овим политичким фијаском, на самом терену је завладало комплетно расуло и сукоб свих против свих.
У Кикинди су се око превласти жестоко „поџапали“ блокадер Давор Чубрило и Бранислав Вучковац Бруно из групе Кикинда Збор, због чега је Чубрило демонстративно прекинуо обуку мобилних тимова, док у Новом Кнежевцу ти тимови нису ни формирани.
Финални и најтежи ударац овој распалој групи задао је власник познатог локала у Новом Кнежевцу, где су се блокадери месецима окупљали.
Прекипело му је када је сазнао да су са листе ветирали историчара Мила Ломпара, па им је моментално отказао гостопримство и избацио их на улицу, оставивши их без изборног штаба за 25. октобар.
Сви ови жестоки сукоби, пљување, подметање и ратоборне фракције којима су грађани свакодневно сведоци, јасно говоре само једно – блокадерски покрет не да није у стању да води било шта, него је најобичнија пропала комбинација, која ће већ 25. октобра, уместо било какве победе, од стране грађана бити заувек одувана и послата на сметлиште историје. Тамо јој је од самог почетка и било место.
