Обојена револуција увек изнедри нове методе борбе против сопствене државе, што насилне, што психолошке и пропагандне. Једна од најпокваренијих метода утицаја на јавност тиче се злоупотребе војних лица и ветерана. Друштва која су релативно скоро била део војног сукоба по правилу имају велики део јавности који је патриотски настројен. Живо сећање на ратна страдања обликује свакодневицу таквих друштава. У њима су ветерани и те како пожељна категорија, посебно за остварење политичких циљева. Текућа обојена револуција у Србији извела је управо такву психолошку операцију злоупотребе, али и обмане, јер се испоставило да су „ветерани“ у највећем броју лажни, обичне варалице.
Први велики протест ветерана у историји одиграо се 1932. године у Вашингтону, када се између 10.000 и 25.000 њих окупило како би захтевали исплату бонуса за војну службу у Првом светском рату.
Име „Бонус армија“ настало је у медијима, а прихватили су га и демонстранти. Протест је угашен у крви, а демонстранти нису добили своје бонусе. Резултат свега било је рушење кредибилитета председника Херберта Хувера, који је наредне изборе убедљиво изгубио од Френклина Рузвелта.
Протест „Бонус армије“ послужио је као пример и водиља сличним протестима ветерана кроз историју.
Наша, домаћа „Бонус армија“ име је, за разлику од америчких колега, добила по исплатама које је добијала за глумљење обезбеђења блокадерима са факултета током обојене револуције. Новац који је уложен био је веома паметно потрошен. С једне стране, у делу јавности створена је пропагандна слика да су некакви „ветерани“ на страни блокадера, а с друге да су „ветерани“ мост између блокадера и снага реда.
Ипак, када се открило ко је све део те групе, да многи од њих уопште нису служили војни рок, а да су други познати само по кривичним делима, блокадерска секта одлучила је да их тихо истисне.
Пред камере су дошли неки други, са сличном причом и ореолом „војника“, уместо термина „ветеран“, који је учешћем ове групе компромитован.
Много лажних ветерана заменио лажни војник Илија Срдановић
Да је у блокадерском покрету баш све пропаганда и лаж, преслика туђих идеја и акција дубоке државе из САД, Украјине или других држава, сведочи и избор лидера блокадерске листе.
Разумевајући да је ангажман лажних ветерана био потпуни промашај и да је на дуже стазе донео више негативних него позитивних поена, блокадери-терористи одлучили су да много лажних ветерана замене једним лажним војником.
Илија Срдановић, Милогорац по националности, лични лекар Мила Ђукановића по занимању, креатор трансфера блама на друштвеним мрежама, у слободно време је и „војник“ који уз помоћ вештачке интелигенције прави своје фотографије из војничких дана.
Незапамћен случај фалсификата комплетног живота једне личности виђен је на примеру Срдановића. Занимљиво је то што је од првог појављивања у медијима говорио како је „војник цео свој живот“. Очито инструисан да игра на карту припадности Војсци Србије, иако је доказано да није био део војске, на мрежама се појавила и та спорна фотографија.
Уз тај лик „војника“ који треба да води Србију као премијер креирана је и прича о човеку који поштује Устав итд. Ипак, читав лажни наратив разбио је сам Срдановић, очито невешт и неспособан да изнесе оно што му је наређено.
Да је неко ко се борио за Србију, не би у изјавама за медије о Србима са Косова и Метохије говорио као да живе у дијаспори и јасно одвајао Косово од Србије. То не раде „уставобранитељи“, већ они којима је једно речено, али не успевају да запамте, па говоре оно што заправо мисле.
Колико је цела прича око „војника“ Срдановића лажна, сведочи и његов однос према генералу Ратку Младићу, према којем би, да је заиста војник, имао највеће могуће поштовање.
Док се блокадери ниједном једином поруком нису огласили поводом смрти генерала Младића, нису изразили саучешће нити учествовали на сахрани, Срдановић је ипак проговорио и рекао да је генерал Младић за њих прошлост и да не желе да коментаришу ништа о њему.
То што је рекао, боље да није изговарао, јер је блокадерска листа коју предводи одмах изгубила пет одсто гласова. Од тог става поштенији је став Муслимана и Хрвата који генерала отворено презиру. Овако, Срдановић је рекао да га генерал не занима, а представља се као војник.
Међутим, та злоупотреба термина „ветеран“, војника и војске, у земљи у којој је војска традиционално на првом месту као институција са највише поверења, специфична је за обојене револуције.
Све то је урађено по угледу на два примера из блиске прошлости – обојену Наранџасту револуцију 2004. године у Украјини и „еколошке“ протесте у САД 2016. године.
Украјински генерал Антонец и покушај „братимљења“ са снагама реда
Генерал Володимир Антонец био је предводник војних лица и ветерана током прве обојене револуције у Украјини 2004. године. Акција подршке снагама Виктора Јушченка, лидера Наше Украјине – пандана данашњег блокадерског покрета у Србији – почела је заправо две године пре саме револуције.
Схватајући да су припадници оружаних снага и полиције верни својој заклетви и одбрани отаџбине, група предвођена Антонецом водила је „тиху дипломатију“ од 2002. године. Циљ је био да снаге обојене револуције створе упориште у снагама реда.
Анализе након револуције утврдиле су четири корака у овом процесу. На првом месту био је дијалог, затим „братимљење“, одбијање наређења и, на крају, намерна неефикасност у сузбијању протеста.
Свеукупни циљ ангажмана војних лица и ветерана у Украјини био је да се снагама реда „објасни“ да треба да испуне заклетву према народу, а не према председнику. Замена теза дала је одличне резултате, с обзиром на то да је легитимна власт успешно оборена.
Ако се погледа развој друге обојене револуције у Србији од краја 2024. године, сви ови кораци били су испуњени. Циљ је био да се снаге реда одврате од своје заклетве и дужности јер испред себе имају некакве ветеране рата, хероје итд.
Разлика је само у томе што су на страни блокадера у Србији били лажни ветерани који нигде нису ратовали, а који врло често нису ни служили војску. У Украјини је Антонец заиста био генерал и начелник ваздухопловних снага до смене 1999. године.
Зато су се међу блокадерима у Србији појавили и „ветерани“ са Ф дијагнозама, наркомани, лопови, преваранти, насилници који су тукли сопствене супруге и децу. Ниједан од њих сада више није у фокусу обојене револуције, као ни на блокадерској, тзв. студентској листи.
Оно што је у овом случају занимљиво јесте да се међу лажним ветеранима нашао велики број људи са криминалним досијеима од којих би се нормалан човек оградио и у миру, камоли у рату. Блокадери са факултета ограђивали су се од разних људи током обојене револуције, али су лажне ветеране држали близу себе.
Поставља се питање зашто је то тако и од кога су то видели?
Син Веслија Кларка и координација ветерана у сукобу с полицијом
Као што ништа досад виђено у обојеној револуцији у Србији није спонтано и случајно, тако је и учешће лажних ветерана било унапред припремљено и планирано. Узор за употребу људи из најнижег слоја друштва, који стављањем капе на главу постају „ветерани“, виђен је већ у САД и то од стране сина Веслија Кларка.
Наиме, Доналд Трамп се на почетку свог првог мандата 2017. године сусрео са протестима у резервату индијанског племена Сијукси у Северној Дакоти. Домороци су се наводно борили за очување природе и против новог нафтовода преко те територије.
У протестима се посебно истакао син Веслија Кларка, човека који је командовао НАТО армадом током дивљачке агресије на СР Југославију 1999. године. Весли Кларк Млађи организовао је више од 2.000 ветерана америчке војске да глуме обезбеђење, тампон-зону између демонстраната и полиције.
Оно што је у овом случају занимљиво јесте то да су у обојеној револуцији у Србији и блокадери и сами лажни ветерани истицали да су они ту да би „штитили нашу децу“. Дакле, намењена им је апсолутно иста улога какву су имали ветерани у САД под командом Веслија Кларка Млађег.
У једном тренутку лажни ветерани у Србији деловали су као да у потпуности координишу обезбеђење блокадерских скупова. Међутим, како су на површину почели да излазе подаци о њима, њиховим кривичним делима и како је почело отворено да се говори о томе да су плаћени, они су лагано ишчезли са канала тајкунско-терористичких лажовизија и са блокадерских налога на мрежама.
Данас се та тема експлоатише на друге начине, а циљ је обмана патриотских бирача и обраћање снагама реда, које би требало да се поистовете са ликовима који представљају блокадерски покрет. Ипак, исказани однос према генералу Младићу много тога говори, и са Срдановићеве стране и са стране блокадера и лажних ветерана. Став о Косову и Метохији само све то потврђује.
