Опсежан извештај Њујорк тајмса, базиран на више од 200 сведочења садашњих и бивших званичнука у САД, Украјини и Европи, тврди да је ЦИА практично интегрисала украјинску обавештајну службу још 2014. године, одмах после преврата на Мајдану, и да је од 2016. формирано 12 тајних база операција близу руске границе.
ЦИА је, како се наводи, око 2016. основала и „Јединицу 2245“ од припадника украјинских специјалних снага, која је заробила руске дронове и комуникациону опрему како би разбила систем за енкрипцију, док је један од њених припадника био фамозни шеф украјинске Војно-обавештајне службе Кирило Буданов. Мала тајна база „Јединице 2245“ у шуми са 80 специјалаца прерасла је у командни центар са 800 обавештајаца, пише у извештају.
Операција је кренула током мандата бившег председника Барака Обаме, а наставило се под Доналдом Трампом, с тим да су екстремни неоконзервативци у његовој администрацији радили председнику иза леђа, наводи угледни лист. То се дешавало и поред Трампових захтева за истрагу корупције и веза са Украјином садашњег председника Џозефа Бајдена које је упутио украјинском председнику Володимиру Зеленском.
„Али шта год да је господин Трамп говорио и радио, његова администрација је често радила у другом правцу. То је зато што је господин Трамп поставио руске јастребове на кључне позиције, укључујући Мајка Помпеа на место директора ЦИА и Џона Болтона као саветника за националну безбедност. Они су посетили Кијев како би показали своју пуну подршку тајном партнерству, које се проширило на више специјализованих програма обуке и изградњу додатних тајних база“, пише у извештају Њујорк тајмса у којем се као „јастребови“ истичу двојица најагресивнијих „хушкача“ сукоба са Русијом.
Занимљиво је да је Трампов саветник за националну безбедност Џон Болтон дошао на ту позицију на „препоруку“ покојног милијардера из Лас Вегаса Шелдона Аделсона, великог донора Трампове кампање и поносног ционисте, који се залагао за веома ратоборну америчку спољну политику, посебно на Блиском истоку. Трамп је ушао у сукоб са Болтоном и на крају га отпустио у септембру 2019. управо због његове агресивне политике, која је у супротности са „Америка на првом месту“ идеологијом.
„Џон Болтон је апсолутни јастреб. Да је до њега заратио би са целим светом у исто време“, рекао је својевремено Трамп за НБЦ, наводећи како је без обзира на то хтео да има различите супротстављене гласове у својој администрацији.
Главну улогу после Помпеа и Болтона преузео је дипломата и Бајденов шеф ЦИА Вилијам Барнс, који је овог месеца 10. пут посетио Украјину од 2021. године.
Иначе, интеграција америчких и украјинских обавештајних служби почела је наводно 2014. када је на Валентин Наливајченко дошао на чело Службе безбедности Украјине (СБУ), именовао генерала Валерија Кондратијука за шефа Одбрамбене обавештајне агенције Украјине (ДИУ) и формирао поменуту паравојну јединицу, чији је члан био Буданав и која је оперисала на територији под контролом Русије. Проблем је био у томе што, како пише у извештају, црвене линије нису били јасно дефинисане, па је упад Будановољеве групе на Кирм 2016. изазвао бес Американаца, који према Обаминој политици нису желели да превише изнервирају Русе.
Кондратијук је смењен, али је сукоб рат у сенци са Русијом настављен, па је октобра 2016. у Доњецку убијен заповедник сепаратистичког батаљона „Спарта“ Арсен Павлов звани Моторола. Како је ЦИА убрзо сазнала, иза бомбе у лифту стајали су чланови „Петог директората“, шпијунске групе коју је обучавала ЦИА. У фебруару 2017. у Макејевке убијен је и командант сепаратистичког Сомалија батаљона Михаил Толстих звани Гиви, а Руси су узвратили разношењем команданта „Јединице 2245“ Максима Шаповала. Он је погинуо у јуну 2017. када му је ауто експлодирао, док је ишао на састанак са агентима ЦИА у Кијеву.
Да ли је извештај Њујорк тајмса део неке шире „геополитичке игре“?
Аналитичар Драгослав Рашета из „Новог трећег пута“ сматра је америчко обавештајно присуство у Украјини уобичајено деловање у земљама које су обухваћене ратом и у којима Америка има неки интерес и наглашава да су у питању канцеларије, а не војне базе.
„Пре свега имала је и војно присуство, и присуство дипломата, али и војно присуство у смислу тренера, који су тада обучавали одређене украјинске бригаде по НАТО стандардима, тако да је било очигледно да постоји присуство и безбедносног апарата“, рекао је Рашета за Еуронеwс Србија.
Што се ширег геополитичког аспекта тиче Рашета не мисли да постоји неки скривени циљ, нити разлог да Њујорк тајмс објави извештај баш у овом тренутку, када је француски председник Емануел Макрон изјавио како не искључује могућност слања трупа у Украјину.
Макронову изјаву више сматрам популистичком у одређеној мери, зато што не верујем да би ситуација могла баш нагло да се погорша, да би НАТО уопште размишљао о стављању чизама у Украјину, али свакако је реч о томе да Европа покушава да прошири коалицију земаља које ће обучавати и наоружавати Украјину. Докле год траје та несигурност што се тиче (америчког прим. аут.) Конгреса, да ли ће он изгласати уопште и колики ће бити пакет помоћи о којем се говори, да постоји шанса да се нађе у самом Доњем дому Конгреса, а реч је о доста мањем износу, неких 30 милијарди уместо 60 за Украјину, мислим да је то одређено буђење Европе. Као што смо имали и изјаве Немачке безбедносне службе, да се мора спремити за шири фронтовни рат са Русијом у будућности. Тако да мислим да је све упућено ка том смеру“, сматра Рашета.
Са проценом да присуство агената ЦИА у Украјини није неко „револуционарно“ откриће слаже се и политиколог Урош Николић, али он ипак сматра да тајминг није случајан и да медиј попут Њујорк тајмса тако озиљан и обиман извештај не би објавио да му „неко није дао миг да то уради“.
„Њујорк тајмс се бави помало и неком перфидном игром у смислу да на неки начин открива топлу воду и презентује јавности оно што мање-више сви знају, поготову упућени, али чак и најшира јавност. Значи, није никаква тајна да је Украјина малтене, де фацто од 2014. марионетска НАТО и америчка полувазална држава, да она не би могла уопште да опстане и да се бори без њихове подршке. Значи, потпуно је зависна од колективног Запада и потпуно је природно да они користе њену територију као полигон за извиђање, за посредни обрачун са Русијом. То је јесте у неку руку посреднички, прокси рат, где Сједињене Америчке Државе, НАТО савез и колективни Запад путем Украјине ратују против Русије. Значи, они користе Украјину јер не смеју још увек да пређу ту црвену линију, да иду у директан сукоб“, рекао је за Еуронеwс Србија Николић.
Медија Центар Београд
Као могући додатни контекст извештаја политиколог наводи предстојеће америчке председничке изборе у новембру.
„Могуће да у контексту следећих избора у САД, рецимо, Њујорк тајмс прави неку резервну варијанту, да се додвори мало и тим снагама које се боре против те одметнуте дубоке државе, па можда да тај извештај објављују да би мало покупили симпатије и тог неког протрамповског дела Америке. Али у суштини сви знамо да САД и НАТО користе територију Укријене за та извиђачка, шпијунска и свака друга дејства против Русије. Оно што је далеко опасније је што су Руси на неким територијама већ и открили неке од тих делова, и заузели их. То су оне био лабораторије на територији и Украјине, Централне Азије, Кавказа и Грузије које су много опасније од неких најобичнијих шпијунских база“, казао је Николић.
Део извештаја који се односи на Трампа није изненадио Рашету, јер се по изјавама и мемоарима сарадника бившег председника САД, међу којима су Болтон и Помпео, може закључити да му они нису веровали.
„Доналд Трамп се као председник није показао као неко ко има ни довољно знања да руководи спољном политиком Америке, пре свега као неко ко је у одређеним тренуцима радио против неких основних америчких интереса, тако да смо већ неколико пута видели да се избегавају, информације као што су били претходно кинески балони. Сматрало се да би он ушао у отворен сукоб са Кином или нешто слично, па га његов Савет за националну безбедност уопште није информисао по том питању. Такође су му генерали донекле радили иза леђа баш због оваквих проблема, јер је једноставно на том пољу и он доста делегирао, и самом Мајку Помпеју, док је Блиски исток био делегиран Џереду Кушнеру. Тако да је он доста више био усмерен на унутрашњу политику свих америчких држава и ту је више „микро менаџовао“, док је спољна политика више била препуштена Савету за националну безбедност и Стејт департменту“, казао је Рашета.
Аналитичар даље наводи да се Трамп током своје кампање више фокусира на обрачун са безбедносним службама и правосуђем, али да му истраживања републиканаца ипак дају за око 10 одсто већи рејтинг него што он стварно успева да освоји на унутарстраначким изборима. Такође мисли да је пред њим тежак задатак ако кампању буде поново водио са истим циљем „исушивања мочваре“.
„То је један од проблема кандидата који базирају своју кампању на популизму. Веома је тешко водити поновну кампању на истим обећањима које сте дали пре четири године, а нисте успели да их испуните за време вашег мандата из непознатих разлога. Веома је тешко говорити да ви желите ислушити некако ту мочвари, али вам је државни секретар био један од нафтних магната, или уколико су вам сви чланови Стејт департмента, а сад смо причали и Савет за националну безбедност, били конзервативци, па и они из трећих или четвртих ешалона, који су били у претходним владама“, сматра Рашета.
Са друге стране, Николић сматра да би Трамп могао да искористи овај извештај јер се иначе представља као борац против дубоке државе и као рационални политичар који жели да спречи Трећи свјетски рат, сачува Америку и само човечанство
„Он је доста пута давао изјаве да би он у врло кратком року решио сукоб у Украјини, тако да он може имати користи. Он би иначе, у зависности од тога колико елементи те америчке дубоке државе, буду инструментализовани додатно против њега, како се кампања и сами избори буду ближили крају, уколико би триумфовао, могао то да заиста искористи, да се у неку руку освети њима. Колико год неко причао да је можда и Трамп део естаблишмента и да он сад прича једно, а када би дошао на власт радио би друго и да не би имао храбрости и снаге, чињеница је да он искаче из тог њиховог шињела, тог двостраначког консензуса и да сама та реакција и само то толико упињење да они њега сруше после једног мандата и та кампања која се води против њега показује да је он нека особа која за естаблишмент није нека навођена ракета и да га се ипак плаше. Оно што је такође интересантно, је феномен Илона Маска и сада мени делује је да би он могао такође да буде један фактор који би му могао да се удружи у неком медијском смислу и сваком другом, са Трампом против тих заједничких непријатеља, против те либералне глобалне дубоке државе“ казао је Николић.
Ипак, политиколог не мисли да ће Трампу бити лако да, у случају победе на изборима, елиминише те факторе из „дубоке државе“ који су га спутавали током претходног мандата. По њему неоконзевративци се воде неком „квазимесијанском“ идеологијом и да желе да свој утицај прошире на цео свет, док су личности попут Трампа и Маска глас разума који покушава да спречи Трећи светски рат.
„Мислим да ће он у великој мери, уколико успе да победи на тим изборима и опет дође на власт, бити поучен управо тим првобитним искуством из тог првог мандата, када имамо многе препреке и опструкције. Ако се после свега тога врати опет у Белу кућу, биће много искуснији и много јачи и то ће бити неки знак да постоје ипак и ти здравији елементи америчког друштва који желе да се промени та политика. Када је у питању Трамп, интересантно је да он је имао изразито добре односе са тим произраелским лобијем. Он је био један од највише произраелски оријентисаних председника у историји Америке, чак и породично повезан, преко Џереда Кушнера (Трампов зет, муж Иванке Трамп прим. аут.). Тако да је то била нека тачка преклапања рецимо са Џоном Болтоном, па чак и са Мајком Помпеом. Међутим, у том неком дубљем смислу, они су ипак били екстремни неоконзервативци и представници те неке хегемонистичке, америчке империјалне политике, док је Доналд Трамп заиста имао ту визију Америке на првом месту на неки други начин. Не на начин да Америка иде у сулуде ирационалне акције широм света, већ је желео да се Америка повуче из скупих бесмислених ратова и да се окрене себи, те да на неки здравији начин сачува прво себе од потпуне пропасти“, рекао је Николић и додао да Трамп сматра да Бајден води Америку путем потпуне пропасти и уништења.
