Протекле недеље одржани су ванредни парламентарни избори у Немачкој, а прашина која се након објављивања резултата подигла, сада се полако слеже. Резултати су, према оценама аналитичара, очекивани, односно баш онакви како су и показивале предизборне анкете. Међутим, која год да буде формирана нова влада, суочиће се са тешким изазовима.
Подсетимо, највише гласова однела је Демохришћанска конзервативна коалиција ЦДУ/ЦСУ, предвођена Фридрихом Мерцом, али пажњу јавности, како у кампањи, тако и у изборној ноћи, одвукла је десничарска Алтернатива за Немачку (АфД), која је остварила историјски резултат, дуплиравши број гласова и посланичких места, у односу на изборе 2021. године.
Према резултатима које је објавила немачка Савезна изборна комисија, на излазности од чак 82,5 одсто, коалиција ЦДУ/ЦСУ је заузела укупно 208 места у Бундестагу, прати је АфД са 152 и скоком од чак 69 посланичких мандата, када се у обзир узму и гласови за кандидате, али и за партије.
Три највеће бриге Немачке у овим изборима биле су мир и безбедност у Европи, економија и социјална питања. Међутим, лидер десног центра, Хришћанско-демократске уније (ЦДУ), који ће најавероватније и бити нови канцелар, Фридрих Мерц, ставио је политику миграција на врх свог дневног реда након низа смртоносних напада које су извршили гхрађани који нису припадници немачке националности, а који су доминирали немачким медијима у последњих неколико месеци.
Политички аналитичар Јакша Шћекић у разговору за Еуронеwс Србија каже да нема сумње да ће Мерц бити „много радикалнији“ него досадашњи канцелар што се огледа првенствено у томе да „неће имати проблем да испоручи ракете дугог домета Таурус Украјини“.
Мерцови потези према Украјини неће ту стати. Како је објављено из његовог окружења, одмах након формирања владе, намерава да посети Кијев и угости украјинског председника у Берлину, шаљући снажну поруку преко Атлантика да Немачка остаје демократска земља утемељена на вредностима које приоритет дају миру и правди, а не профиту.
„Он је схватио да је његов тренутак да буде један од главних лидера ЕУ, штавише да може да буде јачи и од председнице Европске комисије Урсуле фон дер Лајен“, каже Шћекић и објашњава да је Мерц претходно био проамерички настројен, али да сада сматра да је дошла прилика за Европу да збије своје редове.
Мерц је под великим притиском да што пре формира стабилну владу како би започео решавање ових проблема и већ је започео преговоре о коалицији са центар-левичарским Социјалдемократама (СПД). Дакле, шта је тачно у игри?
Компликовани трансатлантски односи
Након колапса такозване семафор владе само неколико сати након што је амерички председник Доналд Трамп поново изабран прошле године, тачни изгледи за снажну подршку Немачке Украјини остали су нејасни – а док се САД и Русија приближавају договору о будућности Украјине.
Са растућим тензијама између Европе и Русије, Рафаел Лос са Европског савета за спољне односе, каже да ће геополитичка питања бити међу главним приоритетима нове владе.
„Мерц је недавно дао бројне изјаве о трансатлантским односима и проблемима које ће Доналд Трамп створити за Немачку и Европу. То иде руку под руку са немачким одбрамбеним способностима, питањима везаним за одбрану јавног дуга, обавезан војни рок и тако даље“, рекао је Лос за Еуронеwс.
Европа, а посебно Немачка, све више брине да ће САД под Трампом бити мање заинтересоване за одбрану Европе, док континент суочава са могућношћу све више непријатељски настројене Русије и вишим трошковима енергије.
Снажнији односи са ЕУ
Односи са Француском и Пољском били су затегнути последњих неколико година, а канцелар Олаф Шолц је неколико пута био у сукобу са кључним француским и пољским политикама. Ипак, упркос томе, ове земље су успеле да сарађују у пријатељском тону.
„Потенцијални исход ових избора је да би, са канцеларом Фридрихом Мерцом – ако он успе да формира владајућу већину – могло доћи до поновног покретања тих кључних односа. Ово би такође могло донети нови замах европској политици из Берлина“, објашњава Лос и додаје:
„Међутим, ово не би нужно била политика која је снажно оријентисана према ЕУ. У многим случајевима, Мерц ће вероватно покушати да гради ‘коалиције вољних’. Ипак, с обзиром на геополитичке изазове које постављају Москва, Вашингтон и Пекинг, морамо да учинимо много више на свим фронтовима“.
Повећање издвајања за одбрану
Док Мерц обећава јачу и стабилнију владу, појављују се питања у вези са финансирањем повећаних издатака за одбрану, посебно у вези са претњом од Русије.
„То је велико питање које је распало коалицију семафора, и то ће бити главно питање на које ће нова владина коалиција у Берлину морати да одговори пре или касније“, објашњава Лос.
„На крају, износи који су у питању су толико огромни да се не може ослонити само на приоритизацију буџета, нове дугове или порезну политику. Компромис између свих тих елемената биће свакако неопходан како би се генерисало неколико стотина милијарди евра за улагања у одбрану и инфраструктуру у исто време“, каже Лос.
Иако би потенцијална коалиција ЦДУ и СПД могла донети више стабилности Немачкој, која је такође покушавала да оживи слабију економију, питање сарадње између политичких странака је такође важно, посебно како немачка политика постаје све више поларизована.
„Црно-црвена коалиција би сигурно могла донети стабилност. Међутим, многа кључна питања ће се вртети око тога да ли се може обезбедити двотрећинска већина у Бундестагу – на пример, за измене устава за нови специјални фонд, реформу одбрамбеног система дуга или поновно увођење обавезног војног рока према новом моделу. Овде ће црно-црвена коалиција хитно морати да сарађује, посебно са Зеленима, које сматрам мање проблематичним, али и са Левицом, која има фундаментално различите ставове о неким питањима спољне политике“, каже Лос.
Домаћи фронт
Повећани трошкови енергије и спирала трошкова живота подстакли су многе Немце да постану разочарани традиционалним владиним странкама. То се одразило на рекордни резултат екстремно десничарске странке Алтернатива за Немачку (АфД), која је освојила 20 одсто националних гласова, пише Еуронеwс.
Подршка АфД била је посебно изражена у бившој Источној Немачкој, која и даље пати од инфраструктурних проблема који постају све видљивији широм Немачке; школе пропадају, а недостаје довољно вртића, на пример.
Нова влада ће морати да уложи значајна средства у инфраструктуру, каже Лос.
„Политичке странке, како оне на власти, тако и опозиција – посебно Зелени и, до неке мере, Левица – мораће да преузму одговорност решавањем ових проблема програматски“, навео је Лос.
