Премијер Србије Милош Вучевић демановао је наводе поједних медија да је просветарима дао рок од 24 сата и нагласио да рока нема и да ће се разговори наставити, али је навео да им је дао конкретну понуду у договору са целом владом и са председником Републике.
– Апсолутно не, апсолутно не. Уопште немамо рок, договорили смо се, немамо рок уопште – рекао је Вучевић после састанка са представницима синдиката запослених у просвети на питање новинара да ли је тачно да је просветарима дао рок од 24 сата да му одговоре, а како пише Нова.
Вучевић је рекао да су писања медија да је просветарима дао рок лажна и нагласио да би волео да га неко од оних који су били на састанку демантује пошто ће у том случају тражити да изађу заједно на конференцију.
– Апсолутно нема рока. Ми смо се договорили да седнемо почетком следеће недеље, или половином следеће недеље да наставимо, или да имамо коначан састанак, састанак где би требао да имамо све заокружено – казао је премијер.
Он је нагласио да већ сутра имају нови састанак по питању колективног уговора – просвета, финансије и његов кабинет.
– Не, нисам дао никакав рок, али сам дао конкретну понуду у договору са целом владом, са министарством финансија, просвете, у дневним комуникацијама с председником Републике. Март пет одсто, октобар пет пет одсто, јануар 2026. седам одсто, на то додајте 11 одсто од јануарске плате ове године, то је повећање од 31 одсто за просветне раднике – рекао је Вучевић и додао да то значи да од октобарске плате за 12 месеци – то значи јануар, март и октобар 2025. и јануар 2026. – 11, пет, пет и седам одсто.
Премијер је нагласио да се повећање плата кумулативно рачуна да не би неко просто сабирао.
– То је повећање од 31 одсто, од почетка следеће школске године, 2025/26. Значи од јесени, просвети радници ће имати са јесењим повећањем плате почетну плату у висини просечне зараде Републике Србије – нагласио је Вучевић и додао да је тиме испуњен њихов захтев.
Премијер је рекао да није могло раније, али да је то повећање нешто што је реално, што држава може да издржи, да не урушимо све друге области, да не потцени остале секторе у јавној управи, администрацији, здравству, одбрани, полицији, социјали, култури, све оне које чине јавни сектор.
– А кад причамо о просечној заради говоримо о просечној заради у коју улази приватни сектор, који далеко има већу зараду него јавни сектор, што је природно, јер ту улазе и приватне компаније, велике ИТ компаније, велике мултинационалне компаније које послују наше државе, тако да говоримо о просеку целе државе – нагласио је он.
