Споразум о прекиду ватре и ослобађању талаца између Израела и палестинског милитантног покрета Хамас дочекан је уз прославе и оптимизам у разореној Гази, након што је 46.700 људи убијено у израелским нападима након терористичког упада Хамаса 7. октобра 2023. Међутим, реакције у Израелу су подељене, од породица талаца које поздрављају сваки напредак и надају се повратку својих вољених, до демонстрација десничара који се противе било каквом договору са екстремистима.
Велики протест одржан је синоћ, близу Нетањахуове канцеларије у Јерусалиму, уз поруку да споразум угрожава националну сигурност Израела због ослобађања палестинских „терориста“ и да би многи таоци могли да остану у Гази.
Демонстранти су такође носили транспарент са поруком „Ослобађање терориста је крвопролиће“ и симболима крваве шаке, какви су коришћени на протестима широм света од САД до Русије, а заправо су га први користили Палестинци. Иста симболика могла се видети и на студентским протестима у Србији након трагедије у Новом Саду 1. новембра прошле године, када је 15 људи погинуло у рушењу надстрешнице железничке станице.
Додатну димензију протестима додаје чињеница да је договору у великој мери допринео новоизабрани председник САД Доналд Трамп, преко свог изасланика за Блиски исток Стивена Виткофа, који је, према писању израелских медија натерао премијера Бењамина Нетањахуа да потпише споразум. Такође се истиче да је одлазећа администрација америчког председника Џозефа Бајдена препустила Виткофу да води преговоре, под оправдањем да ће потписане обавезе морати да испуни будућа власт, те да је једним разговором Трамп више допринео постизању мира него Бајден за 15 месеци, иако је у кампањи био много наклоњенији Израелу.
Крваве шаке често су користиле про-палестинске групе у САД захтевајући прекид ватре у демонстрацијама против америчке владе и израелског лобија. Сада исте симболе користе њихови „заклети непријатељи“, ционисти у Израелу, позивајући на рушење споразума.
Десничарима на протесту који је блокирао улице придружила се група „Гвура форум“, чији су чланови породица погинули у Гази. Они су саопштили да је блокада пута порука министрима у влади „који имају одговорност према нацији да зауставе овај опасан договор у задњем моменту“.
Председник „Гвура форума“, Јехошуа Шани, чији је син погинуо у борбама, рекао је да је „ово време националне ванредне ситуације“, преноси Тимес оф Исраел.
„Договор који је потписан овог тренутка донеће нам катастрофу. Оставиће 70 талаца иза себе и угрозиће националну безбедност“, казао је он.
Иначе, у првој фази споразума, како је наведено, биће ослобођено 33 израелска таоца, међу којима су болесни и повређени, у замену за 110 палестинских заробљеника који су осуђени на доживотну робију. Такође ће почети постепено делимично повлачење израелских инвазионих снага из Газе, с тим да ће бити формирана тампон зона унутар енклаве под контролом Израела.
„Гвура форум“ је такође изложио десетина ковчега прекривених израелским заставама, рекавши да они представљају Израелце који ће на крају умрети због споразума.
Друга екстремно десничарска група „Тиква Форум“, која представља неке породице талаца и рођаке погинулих војника навела је у саопштењу да је „забринута“ због договора.
Група је такође упозорила да ће споразум, којим ће таоци бити пуштени у фазама, заправо „оставити десетине киднапованих људи иза и утрти пут за следећи масакр и још талаца“.
„Узбуђени смо, као и цео израелски народ, када видимо да се таоци враћају кући након дугог и окрутног заточеништва“, наводи се у њиховом саопштењу, да би онда упозорили на опасност по таоце и „читав израелски народ“.
„Тиква форум“ је апеловао на чланове владе да размотре шта ће бити са онима „који ће бити остављени, који се неће вратити и који ће бити убијени у будућим терористичким нападима“ пре него што гласају за одобрење начелног споразума.
„Нећемо стати нити ћутати док не обезбедимо повратак свих талаца, безбедност израелских грађана и војника ИДФ-а, који би могли да плате најстрашнију цену од свих“, додаје се у саопштењу уз позив министрима да поднесу оставке у знак протеста.
Насупрот десничарима, „Форум талаца и породица несталих“, група која представља већину породица талаца, поздравила је споразум и додала да се њихова борба неће завршити док свих 98 талаца не буде враћено у Израел из заточеништва у Гази.
„Ово је важан и значајан корак који нас приближава тренутку када ћемо видети повратак свих талаца, живих, да се рехабилитују са својим породицама, и палих, за одговарајућу сахрану у својој земљи. Међутим, пут је тек почео и неће се завршити док се последњи талац не врати“, наводи се у њиховом саопштењу.
Одакле потиче симбол крваве шаке?
Симбол крваве шаке, који сада користе ционисти и израелски десничари који протестују против Нетањахуа, први пут су употребили Палестинци током „Друге интифаде“, то јест устанка од 2000. до 2005. где је он представљао освету за окупацију.
Настао је 2000. након што су у Рамали, на Западној обали, убијена двојица израелских резервиста, који су у цивилном аутомобилу погрешно скренули и били заустављени на палестинском контролном пункту. Вадим Норжич и Јосеф Аврахами су дведени у полицијску станицу, али је истовремено у другом делу града била у току сахрана Палестинцима које су убиле израелске снаге у окршају пре неколико дана.
Када су окупљени на сахранама чули да су заробљени израелски војници, руља је упала у полицијску станицу и брутално линчовала Израелце, оскрнавила њихова тела и вадила им органе. Тада је настала фотографија једног од убица, Азиза Салхе (43), како на прозору поносно подиже крваве шаке. Салха је, како је саопштила израелска војска у октобру прошле године, убијен у ваздушном удару на Газу.
Како је писао Фоx неwс, у скорије време је крвава шака „присвојена“ од стране Фондације за отворено друштво (ОСФ) милијардера Џорџа Сороша и коришћена у анти-владиним протестима широм света, налик чувеној стиснутој песници коју је користио покрет „Отпор“ на демонстрацијама 5. октобра 2000. у Београду. Сада је користе демонстранти у Израелу, што је посебно занимљиво ако се зна за дугогодишњи сукоб Нетањахуа и Сороша.
Крвава шака појавила се прошле године и у кампањи „Артистс4Цеасефире“, америчке групе познатих личности које се залажу за прекид ватре у Гази. Како је тада писао Фоx Неwс, ова група је добијала подршку од две организације повезане са Фондацијом за отворено друштво, „АцтионАИД УСА“ и „Оxфам Америца“.
Фондација за отворено друштво је главни донор „Оxфам Америца“ још од 2016. године, са скоро 14 милиона долара донираних од 2016. до 2022. Поред тога, бивша главна стратешка директорка ОСФ-а, глумица Смита Синг, је председник управног одбора „Оxфам Америца“.
Према извештајима, „АцтионАИД УСА“ за 2021. и 2022. годину, Институт за отворено друштво, тренутно познат као Фондација за отворено друштво, наведен је као донор број три у оба финансијска документа.
Операције за припрему кампање славних личности за примирје између Израела и Палестине почеле су убрзо након напада 7. октобра. Према порталу WХОИС за праћење регистрације интернет домена, отприлике 10 дана након терористичких напада на Израел 7. октобра (17. октобра), регистрован је домен за „Артистс4Цеасефире.орг“.
На симбол крваве руке упозорио је пре неколико дана и израелски историчар Холокауста Ефраим Зуроф. Он је у ауторском тексту за „Тхе Јерусалем Пост“ скренуо пажњу на то како у Београду недавно изведена балетска представа „Крцко Орашчић“, након чега је неколико чланова глумачког ансамбла „изразило свој протест тако што су публици показали симболе које користи терористичка организација Хамас, у овом случају – руке у рукавицама обојене црвеном бојом“.
„Такво показивање (симбола крвавих руку) указује или на грубо непознавање симбола које користи ова терористичка организација или на потпуно неприкладно симпатизерство према злогласној терористичкој организацији која је починила стравичне злочине 7. октобра, као што је убиство недужних цивила, сексуалног насиља над десетинама израелских жена и девојака и спаљивање живих цивила, како мушкараца, тако и жена и деце. Симбол крвавих дланова незаобилазан је призор на бруталним антиизраелским демонстрацијама широм света, које укључују и нападе на студенте Јевреје у САД и фудбалске навијаче Израела у Европи“, написао је Зуроф.
Критике споразума и Нетањахуа у израелским медијима
Израелски медији такође су подељени по питању споразума. Опозициони левичарски лист Хааретз једној анализи пише да је „цинични, преплашени“ Нетањаху, који је одбио исти такав документ када га је Бајден предложио, сада натеран на широке уступке. Аутор текста Амос Харел ипак сматра да је и за таоце и за Израел ово једини морално исправан начин да окончају „неподношљиву сагу“.
У другој Хааретз-овој анализи пише да постоје две верзије споразума. Једна верзија је званични документ, који је скоро идентичан нацртима који су процурили у јавност након претходних рунди преговора, а друга је договор „како га описује канцеларија премијера Нетањахуа и његових лојалиста у израелским и америчким медијима“.
Како тврди аутор Амир Тибон, разлике између две варијанте представљају покушај Нетањахуа да избрише узнемирујућу истину, да се до договора могло доћи још пре неколико месеци, када су неки таоци који су у међувремену убијени, још били живи. По њему, та разлика указује на још гору могућност, а то је да би Нетањаху могао да покуша да саботира другу фазу споразума како би поново оживео рат.
У тексту је објашњено како ће се из дана у дан спроводити одредбе о постепеном пуштању талаца и повлачењу израелске војске из Газе, о чему је Еуронеwс Србија такође писао, али се истиче како неки медији другачије извештавају о томе.
„Али другачија верзија споразума појављује се у изјавама и брифинзима које су објавили Нетањахуова канцеларија и његови лојалисти у медијима. У овој верзији, фаза 2 споразума је мртво слово на папиру, а Израел је паклено спреман да обнови рат након завршетка фазе 1, чак и по цену жртвовања својих мушких талаца“, написао је Тибон.
Медији са друге стране политичког спектра у односу на Хааретз износе ставове налик десничарима на протесту у Јерусалима, од тога да Израел није успео да оствари своје циљеве, преко тога да је ово „најгори споразум у историји“, до оцене да је Хамас испунио свој главни циљ да преживи, задржи контролу над Газом и не дозволи Израелу да створи упориште тамо.
Аналитичар за арапска питања Зви Јехезкели изјавио је за портал и24НЕWС да проблем договора „не лежи у ослобађању затвореника, већ у томе како кренути даље дан након тога“, јер по њему Хамас наставља са управљањем појасом Газе, што значи да „Израел није остварио циљеве рата и није променио реалност у региону”.
„Хамас жели једну ствар, и доследан је у својим циљевима… жели да контролише Појас Газе“, рекао је Јехезкели.
