Интересантна су истраживања јавног мњења наручена од стране студентске листе, јер су уједно наручени и резултати. Првобитно су студенти изашли са податком да ће њихова трагикомична листа на парламентарним изборима освојити 70 одсто гласова грађана.
Када су схватили да су у лицитирању ипак претерали, тај број су смањили на нешто више од 30 одсто. Ако, према њиховим анализама, СНС и његови коалициони партнери могу да освоје највише 43 одсто, остаје да све остале опозиционе странке у Србији заједно могу да освоје до 25 одсто. Опозиционе странке о овим подацима ћуте, јер оне све заједно ништа конструктивно и не могу да кажу.
Али вратимо се студентима и њиховим идеолозима. Како време одмиче, они схватају да ће и ови проценти које су сами одредили за њих бити недостижни на изборима. Увидевши ово, представници студената већ јавно изјављују да неће признати изборе и да спремају велике нереде у Србији одмах по одржаним изборима.
Ово нас наводи да се позабавимо ликом и делом једног од њихових најзначајнијих идеолога, Миланом Ст. Протићем.
Не оспоравајући његову изузетну стручност у области из које је и докторирао, треба га представити као изузетно неконзистентног, лицемерног човека, пуног себе и мрзитеља Србије, што његови преци нису били.
Наиме, господин Протић, блокадерски идеолог, дозволио је себи да на тајкунској Н1 изјави следеће:
– Требало је да се постави ултиматум режиму и да им се каже: „Све ћемо да вам блокирамо. Нећете моћи ни из једне зграде да изађете, на улици нећете моћи да се појавите.“
Ово је припрема блокадера и саопштење о томе шта ће да ураде, јер њихови идеолози знају да ће изборе изгубити.
Но, позабавимо се мало личношћу овог идеолога, који за неколико дана пуни 69 година. Стручна каријера му је бриљантна и то нико не оспорава, али…
Рођен у Палмотићевој улици у Београду, као део самопрокламоване елите из круга двојке, у политичком смислу је тражио себе, а видећемо да се није нашао.
Члан ДС-а био је шест година, Нове Србије две године, а члан Демохришћанске странке девет година.
Као награду за учешће у ДОС-у, крајем 2000. године постављен је за градоначелника Београда, где није остао ни годину дана, па су га склонили исти они који су га и поставили.
Уследио је још један покушај да буде награђен, те је именован за амбасадора СРЈ у САД, где је провео само неких шест месеци, и то од 14. фебруара 2001. до 23. августа 2001. године. Када је стигао у нашу амбасаду, постројио је запослене и рекао им: „Дошао сам да вам кажем да је умро друг Тито!“ Ово је дуго изазивало општи смех у нашем МСП-у.
Тамо је, као амбасадор, почео да спроводи неку своју политику, те су Американци званично затражили да се наша влада изјасни да ли стоји иза његових ставова. Опет они који су га поставили нису имали куд, него су га брже-боље вратили назад у Србију.
Последња награда коју је добио и испоштовао, а породично добро и уновчио, било је именовање за амбасадора у Швајцарској, где је службовао од 2009. до 2014. године.
Како су му поручили у нашем МСП-у приликом одласка у Берн, није смео ништа да таласа и морао је да буде миран као бубица. Малтене да се не меша ни у свој посао, јер би могла настати каква штета за Србију.
Овај последњи задатак Протић је стоички издржао, али је зато, што је сасвим легитимно, обезбедио да му деца студирају у Швајцарској, а супруга остане запослена као успешан лекар.
Све би ово била приватна ствар господина Протића да није његовог лицемерног понашања. Породица му живи и ради у Швајцарској, а он је, према сопственој изјави, на релацији Берн–Београд.
Ето, овакав човек призива насиље у Србији, да страдају туђа деца и да се руши Србија, док би он првим авионом или колима, јер до Хрватске није далеко, отишао код своје породице.
Многи попут њега идентични су идеолози студената, који су наивно насели на приче оваквих људи, који раде за стране интересе или из неке сопствене мржње према Србији.
Господин Милан Ст. Протић школски је пример опозиционо-блокадерског идеолога, који је добро ситуиран и чија је породица збринута и на сигурном.
