Извоз српске наменске индустрије за ову годину биће преко 1,6 милијарди долара, што је за 25 одсто више у односу на 2022. годину. Један од највећих уговора за извоз односи се на 48 борбених система НОРА 155мм, али још увек није званично саопштено која држава је купац.
Потражња за војним наоружањем, а самим тим и за производима српске наменске индустрије долази у таласима. У освит рата у Украјини тема наоружања није била у фокусу земаља широм света. Међутим, од 24. фебруара 2022. када је Путин саопштио почетак „специјалне војне операције“, од тада, према речима војног аналитичара Александра Радића „тема наоружања је на столу многих држава“.
„Много земаља жели да обнови своју производњу, жели да поново да има јаке оружане снаге. Одједном су схватили да није довољно имати једну чету, један батаљон тенкова“, каже за Еуронеwс Радић.
Према његовим речима, српска војна индустрија може да обезбеди артиљерирске системе, борбена оклопна возила, све оно што је потребно једном пешадијском батаљону – од аутоматске пушке, унифоме, шлема па све до минобацача.
Нора Б-52 најтраженији српски производ
Уговор о извозу 48 самоходних хаубица НОРА 52 према наводима у медијима од укупне је вредности 311 милиона евра, што је допринело повећању укупне вредности издатих дозвола за извоз српског наоружања и опреме за једну четвртину у односу на претходну годину.
Министар одбране Милош Вучевић каже за Еуронеwс Србија да је чињеница је да је наша наменска индустрија све интересантнија и атрактивнија у свету, наводећи да су у протеклом периоду борбени системи НОРА 155мм посебно привукли пажњу иностраних купаца.
„Имате једну државу која поручила 48 Нора, али и једну другу државу која је упутила писмо интересовања за 24 Норе, то су озбиљне ствари, то захтева вишегодишњу производњу“, истиче Вучевић.
Иако званично није саопштено о којим земљама се ради, у јавности се спекулише да је једна од њих Азербејџан.
„С обзиром на структуру средстава које купује Азербејџанска војска; ту нема пролаза ако вам нису рекли из израелске војске да сте добродошли. Израелци имају свој еквивалент Норе Б-52 али вероватно је разлика у цени у питању јер онолико колико се у овом тренутку зна, Нора ће имати израелске системе за управљање ватром“, објашњава Радић.
Ово није изузетак, Радић наводи да у оквиру производне мреже различите земље производе другачије компоненте за наоружање, па се на пример у оклопним возилима српске наменске индустрије могу наћи амерички мотори, француско независно вешање пројектовано у Ирској.
„Битно је доћи до финалног производа и понудити га на тржишту где је Србија конкурентна по цени“, истиче аналитичар.
Приоритет домаће потребе
Без обзира која је земља наручила испоруку НОРА Б52, из Министарства наводе да се увек води рачуна ко је крајњи купац.
„Оружје не иде у земље које су у рату, не продајемо ми ниједној земљи која је у рату као енд усеру, односно као крајњем купцу“, објашњава Вучевић.
Истовременно, иако је повећана потражња, министар истиче да су приоритет увек мора да има Војска Србије.
„Сви системи у оквиру наменске индустрије, све фабрике у оквиру групације одбрамбене индустрије Србије, прво морају да испоруче оно што је Министарство одбране наручило за Војску Србије“, каже Вучевић.
Сагласан је и Радић који потврђује да је „српска војна индустрија у приличној мери преусмерена на задовољавање домаћих потреба“.
„Јавно предузеће Yугоимпорт СДПР сада највећи део свог пословања, чак и до близу 80 одсто обавља за домаће потребе. Али то је већ тема која се односи на политику, на неке унутрашње српске механизме и капацитете“, указује војни аналитичар, наводећи да капацитета за извоз има.
