Француски председник Емануел Макрон рекао је да разматра да прошири француски „нуклеарни кишобран“ на остатак Европе због неизвесности око америчких безбедносних гаранција.
Уочи састанка лидера ЕУ у четвртак у Бриселу Макрон је рекао да ће „отворити дебату“ око дељења француског нуклеарног одвраћања са другим европским и НАТО савезницима.
Његово обраћање је уследило након што је председник Доналд Трамп замрзнуо војну помоћ Украјини и усред страховања да би могао да повуче САД из НАТО-а.
Ово је довело до тога да лидери у Немачкој, Канади и другде сугеришу да би и Француска и Велика Британија могле да помогну у јачању безбедности као једине нуклеарне силе у Европи.
Шта је „нуклеарни кишобран“ и по чему се разликује британски од француског?
Постоји само пет признатих нуклеарних сила према Уговору о неширењу нуклеарног оружја (Нон-Пролифератион Треатy – НПТ), међународном споразуму успостављеном током хладног рата како би се избегло нуклеарно уништење.
То су Велика Британија, САД, Француска, Кина и Русија.
Верује се да и друге земље, укључујући Северну Кореју, Индију и Пакистан, имају нуклеарно оружје – али оне нису део НПТ-а.
Нуклеарне способности САД и Русије далеко су највеће, а Америка има око 1.700 нуклеарних бојевих глава, у поређењу са 250 које има Велика Британија и 300 које има Француска.
Британски програм „Тридент“ је јединствен систем одвраћања, једини у НПТ-у, који функционише на основу стратегије „континуираног одвраћања на мору“ (ЦАСД).
Састоји се од четири нуклеарне подморнице, од којих свака може да носи ракете наоружане нуклеарним бојевим главама. Увек постоји најмање једна патрола у водама Уједињеног Краљевства у било ком тренутку спремна да одговори на сваки страни нуклеарни напад, која делује као средство одвраћања.
Британски програм „Тридент“ је „додељен“ НАТО-у.
Како војни аналитичар Шон Бел каже, то значи следеће: „У принципу, иако су само три чланице НАТО-а нуклеарне силе (САД, Француска и Велика Британија), уколико би било која земља НАТО-а претрпела нуклеарни напад, она би и даље имала користи од ‘кишобрана'“.
Француска, међутим, није доделила свој нуклеарни арсенал НАТО-у и остаје независна.
За разлику од Британије, она поред подморница има и нуклеарне способности у ваздуху.
Британски премијер Кир Стармер и француски председник Макрон једини су људи који имају моћ да „повуку окидач“ за своје земље и употребе своје нуклеарно оружје.
Шта је речено?
Откако је Доналд Трамп поново ушао у Белу кућу, светски лидери су изразили стратешку забринутост за безбедност.
Трамп је већ дуго изражавао своју ненаклоност према НАТО-у, описујући га као „застарелу“ организацију и рекавши да ће „охрабрити“ руског председника Владимира Путина да нападне било коју земљу НАТО-а која не плати своје доприносе Алијанси.
Он је такође суспендовао војну помоћ Украјини, због чега су многи у страху да би без подршке САД Путин могао бити охрабрен да преузме потпуну контролу над земљом и другим бившим совјетским земљама у близини.
Уочи немачких избора будући канцелар Фридрих Мерц рекао је да жели да „разговара са Британцима и Французима о томе да ли би њихова нуклеарна заштита могла да се прошири“.
Ове недеље Кристија Фриленд, бивша заменица премијера Канаде која се кандидује да замени Џастина Трудоа на месту премијера, наговестила је да ће покушати да добије уверавања од Велике Британије и Француске након што је Доналд Трамп предложио да Канада постане „51. америчка држава“.
Она је рекла да Трамп „очигледно угрожава њихов суверенитет“ и да ће, како би „гарантовали безбедност“, изградити ближе партнерство са западним савезницима.
– Обезбедила бих се да ту буду Француска и Британија, које поседују нуклеарно оружје – додала је она.
Уочи последњег самита ЕУ у Бриселу Макрон је поновио раније коментаре да ће разговарати о продужењу нуклеарних обавеза Француске усред неизвесности око америчких.
– Желим да верујем да ће САД стати на нашу страну, али морамо бити спремни да то не буде случај – изјавио је он.
Може ли се „кишобран“ проширити?
У принципу, нуклеарни кишобран Уједињеног Краљевства већ се протеже и на другу 31 земљу НАТО-а, исто као и амерички.
Међутим, од Трамповог реизбора на САД се гледа као на „потенцијално непоузданог партнера“, каже бивши пилот Краљевског ратног ваздукопловства Шон Бел.
Ово ставља већи притисак и на Велику Британију и на Француску, као једине нуклеарне силе Европе, да делују у правцу одвраћања од даље руске агресије, јер се наводно многи плаше да би могла да нападне земље попут Летоније, Литваније, Естоније или Молдавије.
– Нуклеарно оружје је одвратно по својој природи, али оно је крајње одвраћање и никада не би требало да се користи. Сваки потенцијални противник мора да верује да би цена било ког напада далеко надмашила било коју корист. Све је нејасније да ли се политика САД у вези са НАТО-ом и европском одбраном променила, што изазива забринутост у вези са кредибилитетом способности НАТО-а за нуклеарно одвраћање, а Европа због тога увиђа да јој је потребан План Б – казао је Бел.
Најлакши начин да се безбедност појача било би да Француска подели свој нуклеарни арсенал са НАТО-ом на исти начин на који то чини Британија.
– Ако имате две земље, имате дупло већу посвећеност, а самим тим и већу отпорност и већи кредибилитет – казао је Бел.
