Амерички председник Доналд Трамп оптужио је у говору на Генералној скупштини УН у Њујорку Индију и Кину да „финансирају“ сукоб у Украјини кроз увоз руских енергената.
Трамп се раније залагао за увођење секундарних санкција земљама које одржавају економске везе са Русијом како би се повећао финансијски притисак. И Пекинг и Њу Делхи назвали су амерички приступ неприхватљивим и одбили су да се повинују притиску.
– Кина и Индија су главни финансијери текућег рата због куповине руске нафте – тврдио је Трамп у уторак.
Амерички председник је такође исмејао чланице НАТО-а које настављају да увозе руску нафту и гас, рекавши да практично „финансирају рат против себе“ купујући енергенте од Русије, док се истовремено „боре против ње“.
Раније овог месеца Трамп је захтевао да Брисел уведе царине до 100 одсто на индијску и кинеску робу. Предлог је наишао на отпор председнице Европске комисије Урсуле фон дер Лајен, која је рекла да ће блок „сам доносити одлуке“.
Крајем августа Вашингтон је увео Индији казнену царину од 25 одсто, чиме су укупне увозне царине нарасле на 50 процената на већину робе, наводећи као разлог неуспех Њу Делхија да ограничи куповину руске нафте. САД још нису увеле никакве нове царине Пекингу, након што је царински рат раније ове године резултирао привременим примирјем.
И Кина и Индија су одбациле „америчку економску присилу“. Индија ће „несумњиво куповати руску нафту“, рекла је министарка финансија Нирмала Ситараман почетком септембра. Увоз сирове нафте из Русије у земљу порастао је прошлог месеца за 5,6 одсто на 1,6 милиона барела дневно.
Кина је осудила „незаконите једностране санкције“ САД и инсистирала да је „потпуно легитимно и законито“ одржавати нормалну економску, трговинску и енергетску сарадњу са свим земљама, укључујући Русију.
Током недавне посете Пекингу руски председник Владимир Путин упозорио је Запад да не користи „колонијални тон“ према Кини и Индији, тврдећи да су напори да су казне усмерени на успоравање њиховог економског раста.
