Забавиштанце породице Пешић

Pešići

Наставница солфеђа Ана Пешић и њен супруг Александар, дипл. гитариста класичне гитаре отворили су на популарном јутјубу едукативни канал под називом „Анино забавиштанце“. Овај породични пројекат укључује и њихове три девојчице, Зарију, Стефанију и Василису старе пет, седам и једанаест година. Заједно стварају музичку чаролију за најмлађе.

– Садржај је едукативан и забаван. На њему су песмице које певамо и свирамо, али имамо и глуму, акцију и игру. Кћерке слушају сваку реч коју ставимо у емисију, учествују активно, имају свој удео и воле што смо их укључили у цео пројекат. Одушевљене су јер је тај вид забаве присутан код њихове генерације. Нјихови другари гледају јутјуб и наш канал, коментаришу и подржавају их. Циљна група нашег канала су најмлађи, због тога су ми драгоцене сугестије најмлађе кћерке која ми каже да они не говоре нешто тако него овако и показује шта њу занима, каже Ана Пешић.

– Идеју смо имали доста дуго, обзиром да Ана има афинитета ка стваралаштву за децу, пише песме и загонетке за најмлађе. На јутјубу, који је постао глобални медијски портал, успели смо да постигнемо да се људима допадне оно што радимо. Музику изводимо на акустичној, класичној гитари што нас издваја у односу на све оно што се данас нуди деци. Покушавамо да вратимо старе вредности у тој сфери. Анина је идеја, текст, пише сценарио и режира, а ја радим анимације, снимање, расвету, односно, све што је везано за аудио-визуелну технику, рекао је Александар Пешић.

Као академски образовани музичари и родитељи, суочили су се са недостатком адекватних садржаја за децу. Ана се и у родном Лапову, одакле су обоје, бавила плесом, глумом и режијом, па су своје искуство, знање и образовање искористили да сами осмисле садржаје за децу, занимљиве, забавне и едукативне.

Видео можете погледати ОВДЕ.

– Идеја за покретање једног оваквог канала је, поред недостатка квалитетног програма за децу, да се направе садржај који одговара и родитељима и да без бојазни пусте децу да га гледају. У видео-прилозима постоји едукација, али и забава, нема електронских звукова, анимације нису агресивне и нападне као што је то тренутно тренд. Водим рачуна какве анимације користим. Деца су захтевна, траже да се визуелно смењују брзи ефекти, али ми то покушавамо да умањимо, смиримо, објашњава Александар.

– Не желимо грубе, агресивне кадрове, већ топле, умерене. Песме нам нису нападне него забавне јер желимо да музика буде жива, да деци прија звук, а садржај да буде нежан. Да им вратимо лепе емоције у детињство. Емисије трају око три минута колико је најоптималније за дечју пажњу тог узраста, додаје Ана.

Видео можете погледати ОВДЕ.

– У почетку су само наши познаници гледали, али сада је већ другачије. Све је већи број пратилаца које имамо на нашем каналу па смо стога и кренули интензивније у рекламирање. Добијамо поруке да гледаоци једва чекају да нас контактирају, да поставимо нешто ново, имамо доста пратилаца из иностранства и добијамо позитивне коментаре и сугестије којима нас усмеравају у правцу у коме да идемо, каже Александар.

Почетна идеја је била да афирмишу нове садржаје за децу. Кренули су са већ познатим дечјим песмама, али ће ускоро снимати и своје и очекују да ће добити позитивну реакцију пратилаца.

У недостатку разумевања и поштовања великих медијских кућа према деци које су из својих термина избациле програме за најмлађе, а са друге стране правој поплави непримерених садржаја на разним друштвеним платформама, охрабрујуће је видети ентузијазам, вољу и енергију ових младих људи који желе да ту сиву стварност промене. Гесло да су деца наша будућност се олако користи, али се мало у њега улаже. Породица Пешић је диван пример да се све то може променити, на боље и на радост деце!

Ану и Александра је пут од Лапова, преко Смедеревске Паланке, до Апатина и Сомбора довео случајно. Пре десет година јавили су се на конкурс ОМШ „Стеван Христић“ јер су желели да раде заједно. Тадашњи директор школе Ференц Ковач их је позвао на разговор и авантура је почела. Ана је почела да ради као наставница солфеђа и да води хор, а Александар је након неког времена прешао да ради као наставник гитаре у сомборској музичкој школи.

– Време је највећи проблем, имамо много обавеза, то је нешто с чиме се јако тешко носимо, али успевамо добром организацијом да решимо. Имамо приоритете, али договором постижемо све. Деца учествују у стварању и снимању па је и то време заједничко и оне уживају и не доживљавају то као обавезу, рекла је Ана.

 

 

Share on facebook
Facebook
Share on twitter
Twitter
Share on whatsapp
WhatsApp
Share on email
Email

Тагови:

Најновије