Протекла недеља је дала свету увид у оно што климатски угрожене земље одавно знају: док богате земље обећају своју подршку климатским акцијама, далеко мање су ентузијастичне када је у питању покретање акције, то јест конкретно давање новца.
На климатском самиту УН ЦОП27 Сједињене Америчке Државе, Европска унија и Уједињено Краљевство били су уједињени против оснивања новог фонда ове године како би се помогло земљама у развоју, које су мало допринеле климатској кризи, да се опораве од климатских катастрофа.
Развијање такозваног фонда за губитке и штете кључно је питање на ЦОП27 од ког је зависио успех самита, рекла је Ерин Робертс, истраживач климатске политике и оснивач Сарадње о губицима и штети.
Како се испоставило, земље у развоју, које су годинама тражиле средства за губитак и штету, морале су да се суочаве са разочарењем.
Активисти су свакодневно организовали све бесније протесте испред преговарачких просторија у Шарм ел Шеику, а прошле суботе, у највећем протесту самита до сада, стотине су марширале кроз пространу конференцијску салу, захтевајужи од богатих земаља да се окупе и „плате“.
Али та порука се не допире до оних који преговарају на високом нивоу.
Извор ЕУ директно укључен у преговоре на самиту рекао је у уторак да блок не верује да би требало да постоји обавезујући споразум о новом фонду за губитке и штете пре него што се договоре детаљи о томе како ће он функционисати.
Извор је додао да ЕУ верује да би споразум ЦОП27 могао да укључи договор да треба радити на том питању и да би решење требало да се нађе до 2024. године.
Слично томе, влада Уједињеног Краљевства поднела је документ конференцији у ком се каже да жели да успостави „процес“ који би довео до конкретног решења најкасније 2024.
Високи званичници америчке администрације само су се обавезали да ће разговарати о губитку и штети, али нису отишли даље да објасне какав би фонд на крају подржали. И они виде 2024. као крајњи рок за споразум о губитку и штети, али не подржавају досадашње предлоге, забринути да би у наредним годинама то могло да отвори о правној одговорности развијених земаља.
Званичници су више пута одбијали да кажу за коју врсту фонда за губитак и штету би САД биле отворене и нису крили да намеравају да одвоје наредне две године да реше та питања, уместо да су се договорили ове године.
Покушаји одлагања од стране неких од најбогатијих земаља света значе да су оне које су највише погођене климатским променама већ биле спремне за разочарење и пре краја самита.
Не желим да одем са ЦОП27 празних руку. Пристанак да се ради на нечему што ће бити успостављено 2024. подразумева то – рекла је Шона Аминат, министарка животне средине Малдива на конференцији у уторак.
Спорно питање које боде очи
Сматрало се да је велики успех то што су губитак и штета доспели на званичан дневни ред за ЦОП27, а земље у развоју притсикају богате земље да то постане обавезујуће ове године.
Преговори о том питању су били актуелни, рекли су посетиоци самита, и одужили су се до касно увече неколико дана ове недеље.
Али развијене земље споро решавају ово питање – многе желе да одвоје наредне две године да истраже могућа решења, са предлогом да се одлука донесе до 2024. године, што не гарантује званични аранжман финансирања.
Усред тешке економије, лидери САД и ЕУ забринути су да неће моћи да прођу ово финансирање кроз законодавна тела код куће, где се већ суочавају са тешком борбом да прикупе више новца за испуњавање обавеза у вези са климатским финансирањем.
– Земље чланице не могу да се крију иза ЕУ када је у питању борба против климатских промена – изјавила је у петак, последњег дана самита у Шарм ел Шеику, немачка министарка спољних послова Аналена Бербок.
Само државе којима је то заиста потребно треба да добију помоћ ради санирања штете настале због климатских промена, а не оне које су само на папиру земље у развоју – додала је Бербок.
ЕУ је тог дана предложила оснивање посебног фонда за подршку земљама које су претрпеле природне катастрофе због климатских промена, пренео је Ројтерс.
Аминат је рекла да не верује да се невољност да се реши губитак и штета своди на недостатак финансија.
– Видели смо да су билиони били уптребљени за решавање глобалне здравствене ванредне ситуације током пандемије и видимо да се билиони троше за помоћ Украјини – рекла је она.
Представници рањивих земаља такође су рекли за Си-Ен-Ен да су фрустрирани због позива богатих нација на додатне анализе и мапирање, што би потрошило новац који би иначе могао да иде на решавање губитака и штете.
– Желели су да покажу свом бирачком телу да раде нешто, иако у ствари не раде ништа. Они улажу новац у, на пример, истраживачка одељења,уместо да стварно издвоје средстава за специфичне реакције на све губитке и штету са којима се суочавамо – рекао је за Си-Ен-Ен Мицхај Робертсон, управљач финансијама за губитке и штете у Алијанси малих острвских држава.
Упркос досадним мрачним изгледима, Робертсон је рекао да земље у развоју остају уједињене и одлучне, напомињући да последња ствар коју желе јесте да буду заглављене у још једном циклусу климатских катастрофа, више дугова и разарања, без акције развијених земаља.
Не желимо само прилику да преживимо – желимо прилику да напредујемо – рекао је он.
Решења у међувремену
Тренутак пун наде за губитак и штету дошао је раније ове недеље када је Немачка најавила иницијативу Глобални штит осмишљену да помогне рањивим земљама да се изборе са губицима и штетом изазваним климатском кризом.
Земље погођене поплавама попут Пакистана, Бангладеша и Филипина биће међу земљама које ће имати користи од тога када програм почне да исплаћује средства почетком следеће године.
Иако су средства посвећена овој иницијативи била релативно велика, она су и даље незнатна у поређењу са разарањем које су ове земље претрпеле.
На пример, Светска банка је прошлог месеца проценила да ће Пакистану бити потребно „најмање 16,3 милијарде долара“ за обнову после смртоносних поплава овог лета. До понедељка је Глобални штит примио укупно 216 милиона долара.
Програм је такође критикован због основног фокуса на осигурање и спречавање будућих губитака и штете, уместо директног финансирања усмереног на решавање катастрофа које су се већ догодиле.
Немачки савезни министар развоја Свења Шулце нагласила је да је та иницијатива додатак, а не замена званичног фонда УН за губитке и штете.
То је био добар почетак, али је и само почетак – рекла је Шулце на конференцији за новинаре у понедељак, наглашавајући да су губитак и штета „веома спорно питање“.
– Драго ми је што смо се ми, међународна заједница, коначно окупили да кажемо да постоје губитак и штета везани за климу – додала је Шулце.
Џули-Ен Ричардс, независни консултант и стручњак из организације Сарадња на губитку и штети, рекла је да је дизајн Глобалног штита проблематичан.
– Они се суочавају са свим овим климатским ризицима јер су богате земље попут Аустралије и САД узроковале климатски проблем, а сада ге пребацују на спољне послове са рањивим људима, говорећи да је „њихова одговорност да се осигурају“ – рекла је Ричардсова.
Ричардсова је додала да брине да земље троше више времена, труда и новца стварајући систем који можда неће моћи да се прилагоди проблему са којим се планета суочава. Угрожене земље већ гледају како њихова острва тону у океан, снабдевање храном и водом угрожено је због суше и домова које су уништиле поплаве.
– Финансирање губитака и штете треба да буде постављено на такав начин да даје грантове, да не доводи до већег дуга и да не пребацује одговорност на рањиве земље. Дакле, потребан нам је нови новац због обима проблема. Климатски утицаји са којима се суочавамо значајни су и за то су потребна значајна финансијска средства – рекла је Ричардсова.
