Научни саветник и директор Института за новију историју Србије Миле Бјелајац оценио је да би за неговање колективне културе сећања на 11. новембар – Дан примирја и огромне жртве које је поднео српски народ у Првом светском рату, било веома значајно да се у школама одржава и спомен час.
„Управо тај Први светски рат, та велика епопеја јесте и треба да остане део наше историјске свести на што ћемо да будемо увек поносни, као што су те генерације из Првог светског рата биле ношене идејом да не осрамоте претке који су стварали Србију у 19. веку, то их је носило да буду достојни“, рекао је Бјелајац за Тањуг.
Каже да нас ништа не кошта да у школама, ма како била скраћена настава историје, па чак и на факултетима, где се смањио фонд часова за савремену историју, уведе разредни час на којем ће бити речи о значају Дана примирја, као што је некада постојао и у француским школама и у Великој Британији.
„Да се у школама на свим нивоима одржи разредни час, да буде испредавано због чега се обележава Дан примирја као национални празник“, рекао је Бјелајац на питање да ли људи, посебно младе генерације данас знају шта обележавамо 11. новембра и колико је важно да очувамо колективну културу сећања.
Ако је, како каже, могао да постоји српски дан у француским школама током Првог светског рата, у Великој Британији тамо где су биле наше избеглице по школама, „можемо и ми да направимо и одржавамо спомен час у наредним годинама“. Рекао је да је важно да се држимо традиције и да поштујемо оно што су генерације урадиле за нас.
Према оцени Бјелајца, имајући у виду да је у моди реинтерпретација Првог светског рата у смислу да је то био непотребан рат, да смо сви једнако страдали, требало би највише истаћи потребу, да се не доживи као рат који није имао узор чиме се обесмишљава коначни резултат рата – победа савезника у којој је учествовала Србија.
Директор Института за новију историју Србије: Увести у школе спомен час о значају Дана примирја
Wикипедиа
Каже да је основно питање и да то треба да се зна, шта би се десило да је друга страна победила у том Првом светском рату и да је страна на којој смо били и ми, била губитничка.
„Имали бисмо мир, можда гори од онога који је потписан у Версају 1871“, казао је он.
Сматра да би, у складу са плановима кројеним за остатак Србије, она била раскомадана, подељена између Бугарске, Албаније, саме Аустро-Угарске.
„Српско становништво на истоку Босне и Херцеговине било би расељено. Направљен би био кордон између српске или словенске масе на истоку и оне у Аустро-Угарској. То су били планови и то је побеђено 1918. године“, рекао је он и додао да победа није дошла за један дан већ се стварала четири године.
Наглашава да је српско раме, савезничка помоћ, савезничко страдање на западном и источном фронту и на крају улазак Америке у рат, припомогло да се немачки империјализам сломи. Мир није очуван и 1938/1939. године поново видимо исти пројекат из 1914. године како маршира кроз Европу и широм света, подсећа он и додаје да је поново требало да падне око 50 милиона људи да се успостави мир који је трајао до 1990-их година. Српски човек у Првом светском рату није калкулисао са потребом да брани земљу, нагласио је он.
Каже да је потребно поштовати све жртве, не само из Првог светског рата, већ и из другог као и оне из 1991. и 1999. године.
Овај кухињски нож остаје оштар све време – изненадићете се зашто! Погледајте шта може да учини за вас (АКЦИЈА)
Генијална јапанска четка чисти вашу кућу 3x брже – сада доступно у Србији
„И ако то не поштујемо, како можемо да апелујемо и охрабримо оне који сутра треба поновно у некој неизвесној ситуацији да стану на браник отаџбине, или да су активни официри, и активна војска, и резервисти“, рекао је он.
Каже да у Србији треба да се слави и 11. новембар и 13. и то управо на Калемегдану где је потписано последње примирје у Првом светском рату. Подсећа да је на Солунском фронту преломљен први светски рат, док се у доктрини каже да је решење рата пало на помоћном фронту.
„Ни Немци, ни Аустроугари, ни Бугари нису очекивали да је ту могућ стратешки пробој, нарочито не на тим планинама“, казао је Бјелајац.
„Дакле, тамо где је рат почео, а ми смо били прва жртва, као и Луксембург и Белгија, част је предата српској војсци да буде та која ће и завршити рат“, казао је он.
