Према подацима Централне изборне комисије Румуније, а на основу 99,95 одсто пребројаних гласова, десничарски независни кандидат Калин Ђорђеску је победник првог круга председничких избора са 22,94 одсто освојених гласова.
На другом месту се налази кандидаткиња либералне партије „Саве Романиа Унион“ (УСР) Елена Ласчони са 19,17 одсто гласова, а на трећем кандидат Социјалдемократске партије (ПСД) Марчел Чолаку, који је освојио 19,14 одсто.
Историјском резултату деснице у Румунији је допринео и Ђеорђе Симион из Савеза за унију Румуна (АУР) који је освојио је 13,87 одсто гласова.
Од апсолутног аутсајдера до победника и фаворита у другом кругу
Калин Ђорђеску је, иако независни кандидат, виђен као „тврда десница“, а познат је као жестоки критичар НАТО-а, те се током предизборне кампање заклео да ће окончати оно што он назива подаништвом према Европској унији и НАТО-у.
То „подаништво“ се посебно, према њему, огледа на подршци Украјини, наводи ББЦ и додаје да је осудио одбрамбени штит НАТО-а од балистичких ракета у Девеселуу у Румунији.
Британски медиј је оценио да је Ђорђескуово вођство „крајње изненађујуће, јер се ради о крајњем десничару и крајњем националисти“, подсећајући да је он своју кампању углавном водио на платформи ТикТок.
Потцењивање моћи модерних медија од стране политичких елита, али и ослањање на устаљене методе процене резултата, довеле су до погрешне процене, па је тако кандидат који је, према предизборним анкетама имао тек око пет одсто подршке, на корак од победе на изборима који могу да одлуче судбину земље.
ПОВЕЗАНЕ ВЕСТИ
Изненађење у Румунији: Десничарски кандидат Ђорђеску води у трци за председника, иза њега Чолаку
Излазне анкете у Румунији: Премијер Чолаку води на председничким изборима, други круг заказан за 8. децембар
Тањуг АП/Алеxандру Добре
Премијер Марчел Чолаку је чак у изборној ноћи, опет на основу излазних анкета, изгледао као победник првог круга избора, па је био и спреман да прогласи победу славодобитно, сматрајући да се на тај начин потврђује подршка и влади његове социјалдемократске опције.
Ипак, да не слави прерано упозорила га је кандидаткиња Елена Ласчони, рекавши да су резултати „врло тесни и да још није време за славље“.
Ласчони је, на несрећу премијера, била у праву, а Ђорђеску је на крају освојио око 350.000 гласова више од Ласчони, док је Чолаку завршио као трећи, са тек око 1.500 гласова мање од Ласчони, и неће се наћи у другом кругу избора 8. децембра.
Након великог разочарања и пораза који је доживео, премијер Чолаку је одмах јутрос известио о томе да подноси оставку на место лидера Социјалдемократске партије, док је неизвесно шта ће се десити са његовом владом.
Десница у Румунији остварила историјски резултата
Иначе, након румунске револуције 1989. године у којој је са власти збачен лидер социјалистичке Румуније Николае Чаушеску, до овогодишњих избора, румунски председник је биран укупно осам пута, а након периода прелазне власти почетком 90-их година, 1992. године су одржани избори на којима је победио Јон Илијеску, након чије победе су председнички избори ушли у редован ритам од четири, односно пет година.
Осим Илијескуа, који је на позицији шефа државе провео 11 година, демократски изабрани председници Румуније су били и Емил Константинеску, Трајан Басеску и Клаус Јоханис.
Ниједан од ових кандидата није кандидат политичке деснице и из тог разлога је резултат који је остварио Калин Ђорђеску, према политичким аналитичарима у Румунији крајње изненађујући.
Ђорђеску је, иначе, био истакнути члан крајње десничарског „Савеза за уједињене Румуна“ (АУР) Ђеорђе Симиона, која га је, како наводи британски медиј, избацила као превише радикалног.
Ипак, након недељних резултата избора, Симион је одмах подржао Ђорђескуа и позвао 1,3 милиона бирача који су у недељу гласали за њега, да подрже Ђорђескуа у другом кругу.
То је у стању шока оставило многе, међу којима је и бивши заменик генералног секретара НАТО-а и независни кандидат на председничким изборима у Румунији Мирчеа Ђоана, који је рекао новинарима да ће се повући из активне политике након „изненађујућих и разочаравајућих“ резултата у првом кругу гласања.
Десница је овладала мејнстримом, али и друштвеним мрежама
А феноменалан успех Ђорђескуа, многи посматрачи су, како пише Реутерс, приписали између осталог и његовом ТикТок налогу, који има 3,7 милиона лајкова и 274.000 пратилаца, а на којем је последњих недеља стекао велику пажњу и популарност.
„Највидљивија тема коју је Калин Ђорђеску гурнуо на ТикТок у последња два месеца је мир, тачније потреба да Румунија престане да подржава Украјину како не би увукла Румунију у рат“, наводи се у извештају „Еxперт Форума“, тинк тенка из Букурешта.
Још један ТикТок налог, који садржи искључиво објаве везане за Ђорђескуа, и који је касно у недељу имао 1,7 милиона лајкова, изгледа да је избрисан, пише Реутерс, а садржао је објаве у којима Ђорђеску иде у цркву, бави се џудоом, трчи око овалне стазе и говори на подкастима.
„Потребан нам је ТикТок да расветлимо и заправо истражимо шта се дешава у Румунији“, рекла је за АП Мадалина Воинеа из „Еxперт форума“.
С друге стране, Кристијан Андреј, политички консултант из Букурешта, каже неочекивани резултат Ђорђескуа има мање везе са његовом привлачношћу, а више због тога што су бирачи уморни од политичке елите која није у контакту са бирачима и реалношћу.
„Он је само момак који је успео да искористи друштвене мреже и да се учини видљивим у празном простору за многе Румуне који су изгубили контакт са политичким партијама, барем са елитом у Букурешту“, рекао је он и додао:
„Мејнстрим политичке партије су изгубиле могућност да користе ове нове платформе“.
Он је додао да политичарима из традиционалних румунских партија недостају поруке наде и јасна визија за будућност земље.
„Дебате у овим кампањама биле су веома ниског квалитета и идеја“, рекао је он.
Резултати румунских избора на трагу су резултата избора у остатку Европе, где су десничарске опције у порасту, поставши део мејнстрима чак и у Бриселу, показавши колика је њихова моћ, притом показавши и то да немају намеру да оду, писао је недавно Политицо.
С друге стране, када су у питању друштвене мреже, које су истакнуте као важан аспект за резултат румунских избора, да се не ради о превеликом изненађењу кад је у питању коришћење ових канала комуникације од стране деснице, показала је и немачка АфД на последњим покрајинским изборима, када је однела доминантну победу међу бирачима од 18-34 године.
