Министар спољних послова Србије Марко Ђурић разговарао је у Букурешту са министарком спољних послова Румуније Луминитом Одобеску и изразио захвалност Румунији на принципијалној подршци територијалном интегритету и суверенитету Србије, као и на подршци европском путу Србије.
Ђурић је истакао да је данас договорена серија конкретних корака на унапређењу билатералних односа и мапа пута која ће омогућити интензивирање политичког диалога и јачање повезаности између две земље.
Он је захвалио румунској министарки на изразима саучешћа поводом трагедије у Новом Саду и исказаној солидарности у тешким тренуцима за Србију.
Истакао је да је историја румунско-српских, српско-румунских односа изузетно дуга и да је Србија поносна на 145 година дипломатских односа са Румунијом, наводећи да је договорено јачање веза и оснаживање положаја националних заједница, као и пружање узајамне подршке када је реч о регионалним питањима.
Ђурић је изразио задовољство због чињеница да је договорено се да на министарском нивоу најмање два пута годишње остварују екстензивне консултације и састанци, али и да министарства одржавају редовне политичке консултације, конзуларне консултације и разговоре о положају својих националних заједница чији положај две државе желе да унапреде.
Такође је изразио захвалност Румунији на принципијалној подршци територијалном интегритету и суверенитету Србије, на принципијелном разумевању за тежину положаја српског народа на АП Косово и Метохија.
„Ја сам данас искористио прилику да упознам наше румунске пријатеље са изазовима са којима се суочава српска заједница на Косову и Метохији као резултат једностраних и некоординисаних потеза Куртијевог режима. У том смислу пренао сам потпуну посвећеност Београда решавању ових проблема путем дијалога, применом постојећих договора који су постигнути под окриљем Европске уније и потребна нам је подршка европских партнера, међу којима је и Румунија, у томе да заштитимо нешто што су наше заједничке вредности, а то су људска, политичка, економска и друга права нашег народа“, навео је Ђурић.
Изразио је захвалност и на подршци Румуније европском путу Србије и истакао да ће Србија до 2027. године и формално завршити све реформе које су потребне за чланство у Европској унији.
„Ово чланство за нас остаје кључни приоритет. Међутим, и без тога ми спроводимо реформе због тога да бисмо ојачали наше институције. Са поносом могу да кажем да је српска економија данас у таквом расту и развоју, да смо за мање од деценије више него удвостручили наш бруто друштвени производ, да смо добили, захваљујући мерама које је предузимао председник (Александар) Вучић у претходним годинама и инвестициони ратинг, због чега је Србија привукла 65 одсто директних страних инвестиција из региона Западног Балкана“, указао је Ђурић.
Он је истакао да је кључни приоритет изградња и завршетак аутопута који ће повезати Србију преко Вршца са Румунијом и омогућити да се од Београда до Темишвара стигне толико кратко да ће два друштва заиста постати много боље интегрисана са новим економским шансама, новим приликама у области образовања, привреде и људске размене.
Навео је да, са стране Србије, у овом и следећем месецу предстоје први озбиљни процедурални и формални кораци кад је у питању пројектна документација и да је Србија веома озбиљна у намери да се овај ауто-пут изгради.
„То је део укупног повезивања наше земље са нама пријатељском и братском Румунијом, али и отварање према широм региону“, истакао је Ђурић.
Према његовим речима, повезивање економија две земље може да донесе већи просперитет грађанима како Румуније и Србије, тако и заједничким наступима на трећим тржиштима и да да додатни импулс међународној економској сарадњи,
Додао је да је у том смислу разговарано и о одржавању српско-румунског, румунско-српског економског форума у наредним месецима и да ће то сигурно бити реализовано.
Према речима Ђурића, разговарано је и о низу других инфраструктурних пројеката од стратешког интереса – поновном успостављању железничког, путничког саобраћаја и ревитализацији железничке инфраструктуре.
„Такође, разговарали смо о пројектима у области енергетике, попут гасног интерконектора Мокрин-Арад, изградње интерконективног далековода Решица-Панчево, итд. Пренео сам интересовање српске стране за укључивање румунских партнера у неке наше пројекте, попут Еxпо 27, где ће Београд бити домаћин једне велике изложбе и волели бисмо да видимо румунске компаније заступљене у изградњи различитих сегмената тог пројекта који ће заиста промијенити слику овог дела наше земље“, навео је Ђурић.
Министри су потписали и Меморандум о сарадњи између Дипломатске академије МСП Србије и Румунског дипломатског института МСП Румуније.
