Мали је истакао да је просечна плата у јуну износила 914 евра и да ће према зацртаном плану раста до краја 2027. просечна минимална зарада у Србији износити 650 евра, као и да ће просечна зарада достићи 1.400 евра и пензија 650 евра, што је све засновано на реалним економским основама.
„Да ‘људи раде два посла јер не могу да живе од једне плате’ је крајње малициозно искористио Н1 јер не описује стање тржишта рада 2025. године. Данас људи имају своја радна места на којима зарађују свој доходак – за разлику од периода када је сваки четврти грађанин био без посла и чекао на позив са бироа. Да не говорим о младим људима и немогућој мисији да тада пронађу посао јер је стопа незапослености младих била више од 50 одсто. Опозициона прича, преточена у личну драму, ради манипулације не може заменити статистику: 2,37 милиона запослених, 51,5 одсто стопа запослености, 8,5 одсто стопа незапослености, више него преполовљена стопа незапослених младих људи“, написао је Мали на Фејсбуку.
Он је то написао одговарајући на текст Н1 под насловом „Регион престиже ‘економског тигра’: Обећања о бољим платама у Србији – илузија раста уз високе цене“.
„Чињенице су да је запосленост висока и растућа. У јулу 2025. у Србији је било запослено 2.367.140 људи. То су мерљиви, проверљиви показатељи трајног бољитка на тржишту рада. Пре једне деценије слика је била битно другачија. Није било ‘другог посла’ – за многе није било никаквог; људи су годинама чекали на списковима Националне службе за запошљавање, гурани у социјалну помоћ чекајући да их неко позове. Данас, после циклуса раста запослености и формализације рада, та слика није реалност већине. Раст броја запослених и ниска незапосленост говоре да је основни извор егзистенције једно радно место – створено у реалној економији“, написао је Мали.
Подсећа да је просечна зарада у првих шест месеци 2025. године износила 107.177 динара што, према његовим речима, значи да је просечна потрошачка корпа од 107.087 динара у потпуности покривена.
„У истом периоду минимална зарада је била 52.976 РСД (452 евра), што је 95,2 одсто покривености, док се за 2026. планира да минималац покрије више од 111,5 одсто минималне корпе након повећања, чиме се прелази праг ‘недовољности’. То су прецизне, методолошки дефинисане цифре, а не произвољна ‘округла’ сума. Важан квалитетни помак: минимална зарада прелази праг минималне потрошачке корпе (почетком 2026.), чиме се разбија наратив да ‘ни за корпу не може да се заради’. Такође, инфлација је на силазном тренду и до краја 2025. године ће се кретати око или испод четири одсто“, наводи министар.
Он истиче да је држава циљано спровела ограничења маржи, са фокусом на категорије које чине највећи део корпе.
„Реална зарада и минимална и просечна расту, куповна моћ минималне зараде у 2025. ће бити 11,9 одсто, а у 2026. реални раст минималца ће бити 13,7 одсто. То значи реално повећање животног стандарда људи који примају најниже зараде у ове две године ће бити 27,2 одсто. Истина је да су Словенија, Хрватска, Мађарска, Румунија тренутно изнад Србије по просечној нето плати у 2025. Али, да не заборавимо да су то пре свега земље у Европској унији. Међутим, Србија је изнад БиХ, Северне Македоније и Албаније и крајем ове године ће се приближити и превазићи Бугарску и Црну Гору“, каже Мали.
Држава је, како каже, предвидела механизам неутрализације прелива трошкова.
„Фазно и најављено повећање минималца (октобар 2025. плус 9,4 одсто; јануар 2026. плус 10,1 одсто) уз повећање неопорезивог износа на зараде како би се растеретили послодавци и смањио мотив да ‘прелије’ трошак на цену производа. Ограничење маржи по категоријама (23 групе основних производа), маржа ограничена на 20 одсто у малопродаји и 20 одсто у велепродаји/дистрибуцији, плус плафон ‘ванфактуриних’ давања (до 10 одсто). Тиме се сужава простор за ‘маржирање’ после раста доходака“, рекао је Мали.
Према његовим речима, фокус је на храни и безалкохолним пићима јер они чине око 40 одсто потрошње типичног домаћинства.
„Подаци показују да смо на убрзаној узлазној путањи и то је једино поштено поређење: данас + смер кретања, а не анегдота без контекста.
„Раст плата – лоша вест“
Мене све аргументовано наводи на закључак да када се политика умеша у баш све поре друштвеног живота, што се дешава у Србији, онда се никакав бољитак не прашта и не постоји начин да се не оспорава. Наше друштво је у тој мери под утицајем нечасних политичких намера опозиције, да је чак и раст плата и пензија грађана Србије – лоша вест“, рекао је Мали.
Министар је поручио да се нећемо вратити у године блата у којима је добро живела само „политичка аристократија у врху власти“ која се данас бори да се врати на функције са којих су их грађани скинули на изборима.
„Принцип је исти, актери су исти, али оно што није исто је како живе грађани, а то је једино важно. То је суштина и срж разлике данашње и претходних власти. Јер, док се водила салонска политика Србија је била на дну, пред банкротом, осиромашена и девастирана, без међународног угледа, политичког утицаја или било каквог међународног уважавања. Данас је Србија трећа економија у Европи по расту, данас Србију хвали ММФ, данас су уважаване реформе и напори који су се уложили да се оне спроведу, данас је Србија земља чији се глас чује, чија репутација је довела до избора за организатора специјализоване изложбе Експо 2027, земља у којој су њени грађани у центру интересовања свих политика и мера власти јер је она ту због њих“, додаје Мали.
Србија је, према његовим речима, на путу на ком је одавно требало да буде и са ког неће скренути.
„То је једна заиста јако лоша вест, али само за српску опозицију“, закључио је Мали.
