Објављен измењени план за брзу пругу од Београда до Ниша – Читавим коридором до 200 км/х, укида се 10 стајалишта

Pruga

Агенција за просторно планирање и урбанизам Србије огласила је јавни увид у Нацрт измена и допуна просторног плана подручја посебне намене инфраструктурног коридора железничке пруге Београд-Ниш. Како се у овом документу наводи, основна концепција модернизације и реконструкције железничке пруге Београд-Ниш је да се на целој дужини формира савремена двоколосечна пруга за мешовити (путнички и теретни) саобраћај и брзину до 200 км/х.

Непосредни предмет измена и допуна Просторног плана је стварање услова за модернизацију и реконструкцију постојеће железничке пруге на три деонице укупне дужине око 109 км за одвијање саобраћаја брзинама до 200 км/х.

Реч је о деоницама: Велика Плана-Гиље (дужине око 50 км), Параћин-Сталаћ (дужине око 20 км) и Ђунис-Трупале (дужине око 38 км). Ван обухвата овог просторног плана су деонице за које се примењују важећи плански документи просторног и урбанистичког планирања за железничку пругу.

– Модернизована пруга треба да омогући висок ниво безбедности, капацитета и комфора у превозу путника и робе, што ће значајно допринети конкурентској способности железнице у односу на друге видове транспорта, омогућити рационалну прерасподелу саобраћаја и повећати ниво еколошке заштите у коридору – пише у документу.

Постојеће стање железничке инфраструктуре

Дужина пруге Београд-Ниш износи 244 км. Изграђена је као једноколосечна пруга и пуштена у саобраћај 1884. године. Она представља саставни део европске железничке мреже (Коридор X) и од највишег је значаја за домаћи и међународни саобраћај у Републици Србији. Пруга је електрифицирана.

У делу пруге од Велике Плане до Ниша, након њене изградње, постепено је дограђиван други колосек. У овом тренутку само је деоница Сталаћ-Ђунис једноколосечна. Реконструкција деонице Гиље-Параћин завршена је 2016. године, тако да је ова деоница у потпуности изграђена као двоколосечна пруга за брзину до 160 км/х.

Све три деонице, које су предмет овог плана, представљају двоколосечне пруге које су електрифициране. На овим деоницама тренутне брзине возова крећу се у распонима: на деоници Велика Плана-Гиље 30-100 км/х, на деоници Параћин-Сталаћ 50-100 км/х и на деоници Ђунис-Трупале 100 км/х.

На ове три деонице у функцији су 26 службених места, од тога 10 станица, 15 стајалишта и једна распутница која је и стајалиште. Осим тога још 8 постојећих службених места – стајалишта није у функцији.

Концепција модернизације и реконструкције железничке пруге

Планирана модернизација и реконструкција железничке пруге биће, како се наводи, највећим делом у оквиру трасе постојеће пруге на неопходном растојању које омогућава одвијање саобраћаја у току изградње, изградњу квалитетног доњег строја и реконструкцију станица, уз минимум неопходног заузимања новог земљишта.

Одступања од постојеће трасе, биће, како пише,на деловима где се повећавају радијуси кривина, ради остваривања пројектне геометрије за брзину од 200 км/х. Како је постојећа траса пруге углавном у ниском насипу са геометријом која у великој мери не одговара планираној брзини, одступања од постојеће трасе су испред и иза станица.

Деоница Велика Плана-Гиље се пружа од км 89+722.66 до км 139+850. Деоница дужине 50,13 км је планирана за одвијање путничког и теретног саобраћаја.

На овој деоници се задржавају, реконструишу и модернизују четири постојеће станице: Велика Плана, Марковац, Багрдан и Јагодина. Планирана је нова станица Лапово централна уместо постојећа два службена места (Лапово Варош и Лапово). Постојећа стајалишта Старо Село, Ново село, Лапово Варош и Лапово Ранжирна, се укидају.

Деоница Параћин-Сталаћ се пружа од км 153+380.00 до км 174+170.79. Деоница дужине 20,8 км планирана је за одвијање путничког и теретног саобраћаја.

На овој деоници пруге се задржавају, реконструишу и модернизују постојеће две станице: Параћин и Ћићевац. На месту постојећег стајалишта се формира станица Сикирица-Ратаре. Станица Сталаћ је у обухвату Просторног плана подручја посебне намене инфраструктурног коридора железничке пруге Сталаћ-Ђунис. Постојећа стајалишта Дреновац и Лучине се укидају.

Деоница Ђунис-Ниш (Трупале) се пружа од км 191+937 до км 229+734.68. Деоница дужине 37,79 км је планирана за одвијање путничког и теретног саобраћаја.

На деоници пруге Ђунис-Ниш (Трупале) се задржавају, реконструишу и модернизују станице Алексинац и Трупале, а замењују новим станице Корман и Адровац. На месту постојећих стајалишта Лужане и Тешица формирају се нове станице. Постојећа станица Грејач се укида, али се оставља могућност повезивања са планираном трасом и повезивањем индустријског колосека за потребе локалне привреде. Укидају се стајалишта: Трњани, Нозрина, Суповачки мост, Мезграја и Вртиште.

У просторном плану, како се истиче, све стационаже дате су оријентационо и подлежу изменама у току израде техничке документације.

Носилац израде измена и допуна Просторног плана било је Министарство грађевинарства, саобраћаја и инфраструктуре, од кога је ту надлежност преузела Агенција за просторно планирање и урбанизам Републике Србије, а обрађивачи су Институт за архитектуру и урбанизам Србије и Југословенски институт за урбанизам из становање из Београда.

Подсетимо, недавно је Делегација Европске уније у Србији је у име купца, Инфраструктуре железнице Србије, огласила позив за исказивање заинтересованости за вршење надзора над градњом брзе пруге Београд-Ниш.

Како се подсећа у позиву, пројекат подразумева модернизацију, реконструкцију и доградњу око 230 км пруге Београд-Ниш ради њене боље повезаности са европским железничким мрежама и представља једну од најважнијих инвестиција у проширену ТЕН-Т Цоре мрежу.

Инвестиција је процењена на 2,8 млрд ЕУР а Србија намерава да финансира пројекат из више извора, укључујући Европску инвестициону банку, Европску банку за обнову и развој и Инвестициони оквир за западни Балкан.

Министар грађевинарства, саобраћаја и инфраструктуре Горан Весић најавио је да ће први тендери за надзор у оквиру пројекта изградње брзе пруге од Београда до Ниша бити расписани крајем јануара.

– Током јануара биће расписани први тендери за надзор у оквиру тог пројекта, у мају или јуну тендер за изградњу друге и треће деонице, и у децембру биће расписан тендер за изградњу прве деонице – рекао је Весић на ТВ Пинк.

Небојша Шурлан, генерални директор Инфраструктуре железнице Србије објаснио је пројекат подељен на три секције – прва је од Ресника до Велике Плане, друга од Велике Плане до Параћина и трећа од Параћина до Трупала.

– За секције два и три очекујемо идејне пројекте да буду завршени у јуну ове године, а за секцију један да буде готова у новембру – рекао је Шурлан.

Facebook
Twitter
WhatsApp
Email

Тагови:

Најновије

error: Sadržaj je zaštićen. Copyright @ 025info.rs
Претрага
Close this search box.