Дана 02.06.2026. године лице М.К. ухапшен је и истом је одређено полицијско задржавање до 48х након чега ће бити приведен у Основно јавно тужилаштво у Руми ради саслушања.
Њему се ставља на терет да је дана 26.05.2026. године у вечерњим сатима из познатог кафића у Руми украо новац који је био намењен хуманитарној помоћи за једну суграђанку, а цео случај забележиле су камере. Он је починио кривично дело тешка крађа на дрзак начин из члана 204 став 3 Кривичног законика Србије.
М.К. је у јавности познат као вођа студентско блокадерског покрета у Руми који је једно време вршио функцију првог човека Срема у овој опозиционо блокадерској фарси, а био је и кординатор овог покрета пред локалне изборе у Кули.
Овај истакнути “борац за боље сутра” како медији наводе, у протеклих више од годину и по дана, колико трају блокадерске протестне активности широм Србије, је до перфекције развио механизам преваре, тако што је све донације грађана прикупљене у кутијама приликом протеста одржаваних на територији општине Рума, као и оне које су уплаћиване на рачун студенстког покрета, узимао и под изговором да исте троши на предизборне и протестне активности, трошио на коцку, маркирану одећу и обућу.
Након што се ово сазнало међу студентима блокадерима, М.К. је смењен са места кординатора за Кулу, али је и даље остао активан у Срему и Руми.
Историја крађа и проневера
По информацијама које смо добили од чланова студентско блокадерског покрета, М.К. потиче из породице која је од раније позната по финансијским малверзавијама. Наиме, његова мајка пре неколико година оптуживана за проневеру 2.000.000,00 динара у једном осигуравајућем друштву у ком је радила, а сам М.К. је са поткрадањима започео у сопственом породичном дому, тако што је злоупотребљавао картицу своје бабе и без њеног знања подизао новац, док је од родитеља украо 1.700,00 евра, због чега је у Полицијској станици у Руми дао изјаву у својству грађанина. Када је његов отац схватио да иза мистериозних крађа не стоји НН лице, већ његов рођени син, све су заташкали и свели на ниво породичног неспоразума.
Поставља се питање: Ако су овакви кадрови вође студентског покрета (који је иначе без јасног програма, без визије и плана) шта би смо као друштво могли да очекујемо ако би једног дана дошли на власт?
